Ona je kazala da se korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđuje ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje.
"Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije i poremećaja opšteg zdravstvenog stanja", kazala je dr Palibrk, navodi se u saopštenju Gradskog zavoda.
Ona je podsetila da se iz jedne bakterije može za sedam sati razviti više od dva miliona bakterija pa prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe, adekvatnom čuvanju namirnica.
Lakokvarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a važno je proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe.
Mlečne proizvode, kao i živinsko meso trebalo bi kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama.
Važno je i obratiti pažnju i na izgled, boju mesa, miris i slično. Tokom letnjih, visokih temperature trebalo bi detaljnije prati voće i salatu, kao i obratiti pažnju na čistoću posuđa, pribora, radnih površina, ali i da se hrana, posebno meso i jaja dobro termički obrade prilikom kuvanja.
Kada je u pitanju čuvanje hrane u frižideru, kuvana hrana se u njemu može čuvati najduže pet dana, a ako neko želi duže da je čuva, neophodno je da se ona zamrzne odmah nakon rashlađivanja.
Otvoreni sok i mleko moraju se čuvati u frižideru, a sirova hrana u rashladnom uređaju uvek bi trebalo da se drži ispod kuvane.
Stručnjaci savetuju da treba voditi računa o higijeni, odnosno češćem pranju ruku, kao i da se ne pripremaju kremovi, sladoledi, majonez od nekuvanih jaja.
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća i ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve).
(Tanjug)
"Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije i poremećaja opšteg zdravstvenog stanja", kazala je dr Palibrk, navodi se u saopštenju Gradskog zavoda.
Ona je podsetila da se iz jedne bakterije može za sedam sati razviti više od dva miliona bakterija pa prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe, adekvatnom čuvanju namirnica.
Lakokvarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a važno je proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe.
Mlečne proizvode, kao i živinsko meso trebalo bi kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama.
Važno je i obratiti pažnju i na izgled, boju mesa, miris i slično. Tokom letnjih, visokih temperature trebalo bi detaljnije prati voće i salatu, kao i obratiti pažnju na čistoću posuđa, pribora, radnih površina, ali i da se hrana, posebno meso i jaja dobro termički obrade prilikom kuvanja.
Kada je u pitanju čuvanje hrane u frižideru, kuvana hrana se u njemu može čuvati najduže pet dana, a ako neko želi duže da je čuva, neophodno je da se ona zamrzne odmah nakon rashlađivanja.
Otvoreni sok i mleko moraju se čuvati u frižideru, a sirova hrana u rashladnom uređaju uvek bi trebalo da se drži ispod kuvane.
Stručnjaci savetuju da treba voditi računa o higijeni, odnosno češćem pranju ruku, kao i da se ne pripremaju kremovi, sladoledi, majonez od nekuvanih jaja.
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća i ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve).
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.