Stručnjaci ističu da jutarnja snaga organizma ima ključnu ulogu za koncentraciju, otpornost na stres i kognitivne funkcije. Ovsena kaša sa bobičastim voćem i orasima je brz i hranljiv način da započnete dan. Dovoljno je da je pripremite veče pre i ujutru ćete uživati u gotovom gorivu za mozak.
Kako da pripremite ovsenu kašu?
Pomešajte pola šolje ovsenih pahuljica sa mlekom (kravljim ili biljnim) i ostavite preko noći u frižideru. Ujutru ukrasite pahuljice svežim voćem i orasima i uživajte u obroku. Štedite vreme koje ujutru obično nedostaje, a istovremeno uživate u hranljivom doručku.
"Hrana koju jedemo direktno utiče na funkcionisanje našeg mozga", objašnjava u razgovoru za portal livestrong.com neurolog dr Randal Rajt.
Dodaje da mozak troši veliki deo energije koju unosimo hranom. Važno je da mozak snabdevamo namirnicama koje mu pomažu da se bori sa stresom i oštećenjima.
4 prednosti ovog doručka
1. Bobičasto voće štiti mozak
Bobičasto voće sadrži važne supstance koje mogu da štite mozak. Nije slučajno što stručnjaci za mozak preporučuju tri dijete dobre za mozak, koje uključuju bobičasto voće.
"Obično, kada razgovaram sa pacijentima o dijetama na koje bi trebalo da se fokusiraju kako bi sačuvali zdravlje mozga, govorimo o tri: mediteranskoj dijeti, DASH dijeti i MIND dijeti", objašnjava neurohirurg dr Filip Stig.
Jedna od ovih dijeta - MIND dijeta, predviđa konzumiranje najmanje dve porcije bobičastog voća nedeljno. Nauka to potvrđuje.
"Očigledno je da bobičasto voće, a posebno borovnice, ima pozitivan uticaj na rad mozga. Flavonoidi u ovim plodovima su veoma snažni antioksidanti", dodaje u razgovoru za livestrong.com ekspertkinja za Alchajmerovu bolest u Klinici Klivlend, dr Marvan Sabag.
Flavonoidi štite mozak od posledica oksidativnog stresa i pomažu u smanjenju upalnih procesa. Oksidativni stres igra važnu ulogu u nastanku raznih oboljenja, uključujući bolesti mozga poput Alchajmera i Parkinsonove bolesti.
2. Orasi sadrže masti koje štite mozak
Orasi su bogati vitaminom E, koji pozitivno utiče na rad mozga. MIND dijeta predviđa konzumiranje šake oraha pet puta nedeljno, kao zamenu za slatke ili slane grickalice.
Pored vitamina E, orasi su bogat izvor nezasićenih masnih kiselina, uključujući alfa-linolensku kiselinu (ALA), koja je vrsta omega-3 masne kiseline. Orasi takođe imaju najviši nivo polifenola među orasima. To su snažni antioksidanti koji smanjuju slobodne radikale.
3. Ovas obezbeđuje "gorivo" za mozak
"U savremenom dobu jedemo previše hrane bogate kalorijama i glukozom, što je štetno za mozak. Održavanje stabilnog nivoa glukoze u krvi je izuzetno važno za ovaj organ. Tu pomaže ovas", kaže dr Rajt.
Beta-glukani u ovsu (vrsta vlakana) mogu pomoći u sprečavanju naglog porasta šećera u krvi i insulina nakon obroka. Takođe pozitivno utiču na zdravlje creva, jer spadaju u rastvorljiva vlakna i razgrađuju ih bakterije u crevima.
4. Ovsena kaša štiti srce i mozak
Zdravlje srca je usko povezano sa zdravljem mozga, a ovsena kaša sa bobičastim voćem i orasima pozitivno utiče na oba organa. Efikasan rad srca i krvnih sudova garantuje dobar rad mozga.
Krvni sudovi transportuju krv, a sa njom kiseonik i hranljive materije do svake ćelije tela, uključujući ćelije mozga. Oštećenje krvnih sudova može da dovede do ozbiljnih poremećaja, kao što su bolesti srca, moždani udar ili demencija.
Prema CDC-u, konzumiranjem zdrave hrane poput integralnih proizvoda, voća i orašastih plodova, i ograničavanjem hrane bogate zasićenim mastima, šećerom i solju, možemo da smanjimo rizik od bolesti srca, moždanog udara i demencije.
"Zasićene masti nisu štetne samo za srce, već i za zdravlje mozga. Zato treba ograničiti crveno meso, puter i prženu hranu. Postoji mnogo razloga zbog kojih je pridržavanje MIND dijete dobro za mozak", objašnjava dr Sabag.
BONUS VIDEO:
