Većina naučnika koji proučavaju odnos fizičke aktivnosti i demencije oslanjaju se na izveštaje koje daju sami ispitanici, mada subjektivne procene zdravstvenog stanja nisu uvek pouzdane.
Dr Laura Midlton, iz Naučno-istraživačkog instituta Sanibruk i Univreziteta Vaterlo u Kanadi, kaže da se ljudi jednostavno ne sećaju šta su sve radili. Uz to, neke vrste vežbi navode češće nego druge.
"Izveštaji ispitanika dobri su kada je reč o trčanju, vožnji biciklom ili tenisu, ali vežbe nižeg intenziteta, poput hodanja ili obavljanja svakodnevnih kućnih poslova ne pominju često, a te aktivnosti bi takođe mogle da budu efikasne kada se radi o snižavanju rizika od javljanja kognitivnih problema", kaže dr Midlton.
Kako bi "zaobišla" taj problem, ona je merila fizičku aktivnost koristeći "dvostruko obeleženu vodu", koja sadrži izotopne varijante vodonika i kiseonika. Ispitanici su tokom pet godina koliko je trajalo istraživanje pili male količine te vode, a kasnijim merenjem nivoa izotopa u njihovoj mokraći moglo se izračunati kolika je bila njihova potrošnja energije.
"Ustanovili smo da postoji snažna veza između utrošene energije i rizika od kognitivnih ispada, s tim da je taj rizik kod onih sa višim nivoom utrošene energije bio za 90 odsto niži tokom perioda u kojem smo pratili ispitanike u odnosu na one čiji je nivo utrošene energije bio nizak," kaže dr Midlton.
Dr Midlton i njene kolege opisale su rezultate svog istraživanja u publikaciji koju objavljuje Američko udruženje lekara, a u istoj publikaciji, izašao je još jedan članak o istraživanju koje su sproveli naučnici u Francuskoj, proučavajući povezanost između fizičke aktivnosti i demencije na velikoj grupi žena sa faktorima rizika za srčane bolesti, kao što su gojaznost i dijabetes.
U tom istraživanju, žene koje su svakodnevno pola sata hodale ubrzanim tempom imale su manji rizik od kognitivnih poremećaja, prenosi "Glas Amerike".
U komentarima na ovo istraživanje dr Erik Larson kaže da studije pružaju dodatne dokaze da fizička aktivnost može smanjiti rizik od kognitivnih problema.
"Ljudima nije poznato da vežbanje čini naš mozak zdravijim. Ali, kako svako novo istraživanje detaljnije analizira ovu povezanost na određenim grupama ili koristi različite metode merenja, naučna osnova za takvu povezanost postaje sve uverljivija", dodaje on.
Dr Larson navodi da bi, sa prikupljanjem sve većeg broja dokaza, istraživanja sad trebalo da se usmere na najbolje načine da se ljudi podstaknu da budu aktivni, naročito u kasnijim godinama života.
Ako ste rešili da ovog leta uradite nešto dobro za sebe i počnete da vežbate, kliknite OVDE.
(Srna)
Dr Laura Midlton, iz Naučno-istraživačkog instituta Sanibruk i Univreziteta Vaterlo u Kanadi, kaže da se ljudi jednostavno ne sećaju šta su sve radili. Uz to, neke vrste vežbi navode češće nego druge.
"Izveštaji ispitanika dobri su kada je reč o trčanju, vožnji biciklom ili tenisu, ali vežbe nižeg intenziteta, poput hodanja ili obavljanja svakodnevnih kućnih poslova ne pominju često, a te aktivnosti bi takođe mogle da budu efikasne kada se radi o snižavanju rizika od javljanja kognitivnih problema", kaže dr Midlton.
Kako bi "zaobišla" taj problem, ona je merila fizičku aktivnost koristeći "dvostruko obeleženu vodu", koja sadrži izotopne varijante vodonika i kiseonika. Ispitanici su tokom pet godina koliko je trajalo istraživanje pili male količine te vode, a kasnijim merenjem nivoa izotopa u njihovoj mokraći moglo se izračunati kolika je bila njihova potrošnja energije.
"Ustanovili smo da postoji snažna veza između utrošene energije i rizika od kognitivnih ispada, s tim da je taj rizik kod onih sa višim nivoom utrošene energije bio za 90 odsto niži tokom perioda u kojem smo pratili ispitanike u odnosu na one čiji je nivo utrošene energije bio nizak," kaže dr Midlton.
Dr Midlton i njene kolege opisale su rezultate svog istraživanja u publikaciji koju objavljuje Američko udruženje lekara, a u istoj publikaciji, izašao je još jedan članak o istraživanju koje su sproveli naučnici u Francuskoj, proučavajući povezanost između fizičke aktivnosti i demencije na velikoj grupi žena sa faktorima rizika za srčane bolesti, kao što su gojaznost i dijabetes.
U tom istraživanju, žene koje su svakodnevno pola sata hodale ubrzanim tempom imale su manji rizik od kognitivnih poremećaja, prenosi "Glas Amerike".
U komentarima na ovo istraživanje dr Erik Larson kaže da studije pružaju dodatne dokaze da fizička aktivnost može smanjiti rizik od kognitivnih problema.
"Ljudima nije poznato da vežbanje čini naš mozak zdravijim. Ali, kako svako novo istraživanje detaljnije analizira ovu povezanost na određenim grupama ili koristi različite metode merenja, naučna osnova za takvu povezanost postaje sve uverljivija", dodaje on.
Dr Larson navodi da bi, sa prikupljanjem sve većeg broja dokaza, istraživanja sad trebalo da se usmere na najbolje načine da se ljudi podstaknu da budu aktivni, naročito u kasnijim godinama života.
Ako ste rešili da ovog leta uradite nešto dobro za sebe i počnete da vežbate, kliknite OVDE.
(Srna)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!