Mnogo puta mislimo da sitne promene u vidu, poput bljeskova, mrlja, maglenih obrisa ili "mušica" pred očima, nisu ništa ozbiljno. Naviknemo se da ih ignorišemo dok čitamo poruke na telefonu, gledamo u ekran računara ili vozimo automobil. Ipak, upravo ove, naizgled bezopasne, sitnice mogu da budu prvi znaci promena koje ne smemo da zanemarimo.
Ponekad ih primetimo tek kada zasmetaju svakodnevnim aktivnostima - dok pokušavamo da pročitamo tekst na meniju u restoranu, dok tražimo ključeve ili dok se sunce reflektuje na asfaltu. U tim trenucima, svaka mrlja pred očima može da bude signal da je vreme za detaljan pregled kod stručnjaka. Gubitak vida ne utiče samo na naše svakodnevne aktivnosti, već može da ima ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, samopouzdanje i nezavisnost. Takođe, kada vid oslabi, društvo plaća cenu kroz manju produktivnost, veće zdravstvene troškove i povećan rizik od invaliditeta.
Srećom, zahvaljujući modernoj oftalmologiji i iskustvu lekara iz renomiranih klinika, danas možemo mnogo više da učinimo za zdravlje očiju. Od ranog prepoznavanja problema do preventivnih pregleda, male promene u vidu ne moraju da prerastu u ozbiljne komplikacije, ako ih na vreme primetimo i reagujemo. Pacijenti sa retinalnim oboljenjima u Srbiji danas imaju pravo na lečenje po evropskim standardima, što znači da mogu da očekuju vrhunsku dijagnostiku i terapiju bez potrebe da putuju u inostranstvo.
Upravo u tom kontekstu kampanja "Vidim da je bitno" ima posebno značenje. Podseća nas da pravovremena provera vida nije samo preporuka, već važan korak u očuvanju zdravlja očiju i kvalitetnog života. Svaka promena, ma koliko mala, može biti signal za akciju.
"Preventivni pregledi oftalmologa su važni jer mnoga oboljenja oka na početku ne daju nikakave simtome. Tek kada dođe do oštećenja vida, ona se prepoznaju, a u tim fazama u većini slučajeva teško je povratiti prethodnu oštrinu vidu. Zato je veoma bitno, makar jednom godišnje, raditi preventivne oftalmološke pregleda, dok osobe obolele od dijabetesa, arterijske hipertenzije, osobe starije od 50 godina i do dva puta zbog ranog otkrivanja bolesti i mogućnosti što uspešnijeg lečenja", kaže dr Jelena Stamenković Dinić iz Opšte bolnice Leskovac.
Prvi znaci, na koje upozorava dr Stamenković Dinić i koji bi trebalo da budu signal za odlazak oftalmologu uključuju:
• zamagljen vid,
• pad vidne oštrine na jednom ili oba oka,
• pojavu senki, tamnih mrlja, promene u bojana, iskrivljenje slike,
• pojavu "mušice" pred očima,
• čestu potrebu za promenom dioptrije i za boljim osvetljenjem pri čitanju.
Svaka promena vida u odnosu na dosadašnju je važna.
"To mogu biti munje/bljeskovi, iskrivljena slika, naglo zatamnjenje (kao da je pala zavesa), centralno zamućenje vida, delovi vidnog polja u vidu mrlja i slične senzacije. Najbolje je u što kraćem vremenskom periodu posetiti oftalmologa. Ukoliko ovakve promene uznapreduju i razviju se u punom patološkom obliku mogućnosti za oporavak vida su ograničene", objašnjava dr Tijana Pendžić.
U savremenoj oftalmologiji, pravovremena i precizna dijagnostika retinalnih oboljenja od ključnog je značaja za očuvanje vida. Dok se ranije veliki deo složenijih pregleda obavljao isključivo na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, dr Aleksandar Isaković ističe da danas sve više ustanova na sekundarnom nivou u Srbiji raspolaže opremom koja omogućava detaljnu dijagnostiku.
"U današnje vreme, najveći broj retinalnih oboljenja u svetu, a sada i kod nas, može se dijagnostikovati opremom na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite. Kod nas u Srbiji, na sekundarnom nivou se u svim ustanovama obavlja opšta oftalmološka dijagnostika, koja obuhvata određivanje oštrine vida bez i sa optičkom korekcijom, merenje očnog pritiska, pregled prednjeg segmenta oka biomikroskopom, kao i pregled očnog dna, bilo biomikroskopski ili oftalmoskopski uz korišćenje lupa za pregled retine.
Ranije su pregledi očnog dna, uključujući retinu, makulu, očni živac i krvne sudove, obavljani fundus kamerama, skeniranjem metodom optičke koherentne tomografije (OCT) ili kompjuterizovanim vidnim poljem, uz obavezno upućivanje pacijenata na tercijarni nivo. Danas, sve veći broj ustanova na sekundarnom nivou raspolaže modernom opremom i primenjuje ove dijagnostičke metode. Fluoresceinska angiografija, koja podrazumeva snimanje krvnih sudova očnog dna uz primenu kontrasta, i dalje zahteva upućivanje pacijenata na tercijarni nivo", kaže dr Aleksandar Isaković.
Dijabetes i retinalna oštećenja
Pacijenti sa dijabetesom posebno su podložni promenama na mrežnjači oka.
"Stepen promena najviše zavisi od visine glikemije, odnosno njene regulacije, kao i od dužine trajanja same bolesti. Dobra kontrola glikemije i posle višegodišnjeg lečenja ne mora da prouzrokuje promene na mrežnjači oka koje bi dovele do pada vida. Važno je da se pacijentu objasne posledice koje dijabetes može da prouzrokuje na oku, a samim tim i neophodnost redovnih kontrola. Tada većina pacijenata poštuje preporuke svog oftalmolga", kaže dr Dragan Milosavljević iz Opšte bolnice Čačak i upozorava na najčešće zablude pacijenata sa dijabetesom.
"Najčešća zabluda pacijenta sa dijabetesom je ta što često smatraju da su regulacijom glikemije rešili sve probleme i da će oko 'ozdraviti'. Na primer, ako je šećer u krvi normalizovan poslednjih šest meseci, vid će se vratiti na normalne vrednosti. Potrebno je objasniti da su promene koje imaju na oku, posledica višegodišnjeg neregulisanog dijabeta i da neće nestati. Regulacijom glikemije su usporili njihovo napredovanje i omogućili bolje rezultate lečenja", ističe dr Milosavljević.
Prevencija i edukacija
Lekari se slažu da je prevencija najbolji lek. Pravovremeno javljanje oftalmologu pri pojavi prvih simptoma, redovni pregledi i dobra koordinacija sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite ključni su za očuvanje vida.
"Većina pacijenata odmah po ustanovljenoj bolesti treba da dođu na oftalmološki pregled. Kasnije, u toku praćenja samog toka bolesti tj. da li je bolest pod kontrolom ili nije, dijabetolozi i endokrinolozi po potrebi traže ponovne kontrolne preglede. U slučaju da se konstatuje prisustvo promena na krvnim sudovima u mrežnjači oka (dijabetička retinopatija), radi boljeg praćenja i
lečenja promena na mrežnjači, kontrolne preglede će planirati nadležni oftalmolog", kaže dr Milosavljević.
Preventivni pregledi su posebno važni za starije osobe, osobe sa dijabetesom, hipertenzijom ili porodičnom anamnezom očnih bolesti. Redovni pregledi omogućavaju rano otkrivanje promena, što povećava šanse za uspešno lečenje i očuvanje vida.
"Vid je dragocen, a mnoge očne bolesti mogu uspešno da se leče ako se otkriju na vreme. Preventivni pregled kod oftalmologa traje kratko, ne boli i može da spreči trajni gubitak vida. Ne čekajte da primetite problem. Proveravajte vid redovno, makar jednom godišnje", poručuje dr Tijana Pendžić.
Svaka preventivna mera, od redovnog pregleda do konsultacije sa stručnjakom pri prvim simptomima, može biti ključna. Mali znaci koji nas upozoravaju danas, mogu da budu razlika između očuvanog vida i ozbiljnog gubitka vida sutra.
Zato obratimo pažnju, reagujmo na vreme i iskoristitimo dostupne evropske standarde lečenja. Vid je više od čula. I možda toga nismo svesni dok nemamo problem. Vid je ključ samostalnosti i kvaliteta života. A na nama je da to jasno osvestimo i kažemo: "Vidim da je bitno".