- Virus gripa je mutirao i izbegava deo imuniteta.
- Sezona gripa počela je ranije nego obično.
- Stručnjaci upozoravaju na težu i neizvesnu sezonu.
Sezonski virus gripa naglo je mutirao tokom leta. Mutacija mu omogućava da zaobiđe deo našeg imuniteta, pa je sezona gripa počela ranije nego inače, a virus ima tendenciju da izazove teži oblik bolesti.
Britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) sada je izdao upozorenje pod nazivom "Flu jab SOS", jer raste strah da bi zima mogla da bude veoma teška. Iako postoji dosta neizvesnosti, vodeći stručnjaci za grip kažu da ih ne bi iznenadilo ako bi ovo bila najgora sezona u poslednjih deset godina.
"Nismo dugo videli ovakav virus, ovi obrasci su neuobičajeni. Zabrinuta sam, apsolutno. Ne paničim, ali jesam zabrinuta", kaže profesorka Nikola Luis, direktorka Svetskog centra za grip pri Institutu Frensis Krik.
Šta se zapravo dešava?
Naučnici prate evoluciju virusa gripa jer se on stalno menja, pa vakcina mora da se ažurira svake godine, piše BBC. Većinu vremena virus se menja postepeno, ali povremeno dođe do naglog pomaka - velike mutacije. To se dogodilo u junu ove godine.
Pojavilo se sedam mutacija soja sezonskog gripa H3N2, što je dovelo do "brzog porasta" prijavljenih slučajeva mutiranog virusa, kaže profesor Derek Smit, direktor Centra za evoluciju patogena na Univerzitetu Kembridž. Neobično je što se to desilo van sezone gripa, usred leta.
"Gotovo sigurno će se proširiti svetom, dakle, to je nešto što će vrlo brzo doći do nas", kaže profesor Smit.
Do septembra, kako su se deca vratila u škole, dani postajali kraći, a temperature padale, broj slučajeva je počeo da raste. Istraživanja još traju, ali izgleda da mutacije pomažu virusu da izbegne deo imuniteta koji smo godinama sticali kroz infekcije i vakcinaciju. Zbog toga virus sada lakše inficira ljude i brže se širi, što objašnjava zašto je sezona gripa počela toliko rano. Ako se virus lakše prenosi, ne mora da čeka hladne zimske uslove da bi krenula sezona.
"Već smo daleko ispred. Mislim da nas čeka jaka sezona gripa", kaže profesorka Luis.
Podaci o tzv. R broju (koliko osoba u proseku zarazi jedna obolela osoba) pokazuju da novi soj ima prednost - sezonski grip obično ima R oko 1,2, dok ove godine iznosi oko 1,4. Drugim rečima, ako bi 100 ljudi imalo grip, uobičajeno bi zarazili 120 drugih, a ove godine oko 140.
Najgora sezona gripa u poslednjih 10 godina?
"Vrlo je verovatno da će ovo biti loša sezona gripa i to vrlo brzo, zapravo je već u toku. Postoje pokazatelji da bi mogla da bude gora od mnogih sezona koje smo imali u poslednjih deset godina", kaže profesor Kristofer Frejzer iz Instituta za pandemijske nauke na Univerzitetu Oksford.
Ipak, sve ove procene prate velike neizvesnosti. Australija je, na primer, imala najgoru sezonu gripa u istoriji, ali tamo nije bio prisutan isti mutirani H3N2 soj koji se sada širi. Virus se trenutno najbrže širi među decom, posebno u školskim dvorištima, gde se infekcije lako prenose.
Međutim, imunitet koji ima desetogodišnje dete, veoma se razlikuje od onog koji imaju bake i deke, čiji je imunitet prošao kroz mnogo više sezona gripa. Stručnjaci zato pažljivo prate kako će virus uticati na starije grupe u narednim nedeljama.
Šta će se tačno dogoditi u narednim mesecima, niko ne zna.
"Možda sve nestane već sledeće nedelje, ali ne mislim da će biti tako", kaže profesorka Luis.
Ko kaže?
Profesorka Nikola Luis
Profesorka Nikola Luis je direktorka Svetskog instituta za grip pri Francis Crick institutu u Londonu i vodi WHO saradnju za istraživanje i odgovor na grip. Aktivno učestvuje u međunarodnim naporima za praćenje i izbor sojeva za sezonske vakcine.
Profesor Derek Smit
Profesor Derek Smit rukovodi Centrom za evoluciju patogena (Centre for Pathogen Evolution) na Univerzitetu Kembridž i specijalizovan je za evoluciju i populacionu dinamiku patogena, naročito gripa. Često komentariše veze između mutacija i brzine širenja ili izmene imuniteta u populaciji.
Profesor Kristofer Frejzer
Profesor Kristofer Frejzer sa Univerziteta Oksford vodi istraživačku grupu za dinamiku patogena i predaje na katedri za epidemiologiju zaraznih bolesti. Bavi se modelovanjem populacione dinamike patogena. Učestvovao je u analitičkim i savetodavnim aktivnostima tokom epidemija i pandemija, posebno u oblasti digitalnih i modelisanih intervencija.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
