Gojazni su i mlađi i stariji i muškarci i žene. Sve je više onih koji se bore sa viškom kilograma, a prema procenama stručnjaka biće ih sve više. Posledice su brojne, jer gojaznost utiče na kvalitet, ali i dužinu života.
Gojaznost je povezana sa više od 200 bolesti. Kako da smršamo, gostujući u Jutarnjem programu, objasnila je profesorka Snežana Polovina, endokrinolog UKCS. Ona je istakla da je gojaznost povezana sa mnogobrojnim oboljenjima koja se pogoršavaju kod osoba koje imaju gojaznost.
"Sama gojaznost često može da bude i provocirajući faktor za pojavu tih oboljenja. Među najčešćim oboljenjima su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti koje značajno skraćuju životni vek i veliki broj malignih tumora. Naš zadatak je da pokušamo da preveniramo gojaznost, a zatim da obuzdamo postojeću gojaznost", istakla je profesorka.
Gojaznost utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.
"Povezanost između mentalnog zdravlja i gojaznosti poznata je već dugo vremena i primećeno je da su osobe sa gojaznošću sklonije depresiji, suicidu, mislima o samoubistvu, anksiozno-depresivnim poremećajima", istakla je profesorka.
Ističe da lečenje gojaznosti zahteva velike finansijske troškove. Ne samo za smanjenje telesne mase, već za lečenje svih pridruženih bolesti i njihovih teških oblika.
"U Americi su veći troškovi za lečenje gojaznosti i pratećih bolesti, nego troškovi naoružanja. Razmišlja se o subvencijama države", rekla je profesorka Polovina.
Žudnja za hranom i centar za zadovoljstvom
Ističe da gojaznost nije samo posledica odluke da neko jede više. Gojaznost je jedno složeno oboljenje koje ima veze sa reakcijom naših neurona u mozgu, sa centroima u mozgu, koji dovode do zadovoljstva kada se unosi hrana.
"Potrebno je shvatiti da postoji jedan patološki odnos prema hrani, da se hrana ne unosi kako bi nam dala energiju, nego da bismo bili srećni i zadovoljni. Prvo se treba obratiti nutricionisti, pa psihijatru i endokrinologu, da se utvrdi da li postoji neki metabolički problem. Potrebno je da pacijent bude otvoren, kada je u pitanju kreiranje njegovog jelovnika", rekla je profesorka Snežana Polovina.
Kako da zavaramo glad?
"To je veliki problem današnjeg čoveka koji radi i koji je u žurbi. Može da se popije jogurt, kefir, da se pojede proteinski obrok, orašasti plodovi. Smenski rad je veliki izazov kada je u pitanju gojaznost. Za noćni rad se preporučuju povrće, orašasti plodovi, proteinski obroci. Prvi obrok kod osoba koje rano počinju da rade, trebalo bi da bude tri do četiri sata posle buđenja. Ukoliko ga preskoče, potrošiće velike zalihe energije, pa će sledeći obrok biti obilniji", rekla je profesorka.
Kada je vreme za terapiju?
"Lekovi za lečenje gojaznosti preporučuju se osobama koje su već ranije bile lečene ili su imale pokušaj smanjenja telesne mase, kada je procenjeno koji tip gojaznosti je u pitanju. Danas možemo pri prvom susretu da preporučimo lekove", istakla je profesorka Snežana Polovina, endokrinolog UKCS.
Sve informacije možete da dobijete u Centru za gojaznost u Kliničkom centru Srbija.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
