Ove ažurirane preporuke za upravljanje povišenim holesterolom pripremili su stručnjaci iz Američkog koledža za kardiologiju i Američkog udruženja za srce, a zamenjuju smernice koje su iste organizacije objavile 2018. godine, piše Science Alert.
Novi dokument donosi preporuke za ranije otkrivanje povišenog holesterola, preciznije smernice o promenama životnih navika koje mogu da snize njegove vrednosti, kao i unapređene metode za procenu rizika od budućih srčanih i moždanih udara.
"Pomeranje fokusa ka proaktivnoj prevenciji još u ranijem životnom dobu može značajno da promeni tok kardiovaskularnih bolesti i dovede do boljih zdravstvenih ishoda decenijama kasnije", kaže kardiolog, dr Set Martin.
Holesterol je masna, voskasta supstanca koju telo koristi za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju hormona. Postoje dve vrste: "loš" holesterol (LDL - lipoprotein niske gustine) i "dobar" holesterol (HDL - lipoprotein visoke gustine).
Povišen LDL holesterol dovodi do stvaranja naslaga u arterijama koje odvode krv iz srca, dok je i nizak nivo HDL holesterola problem, jer upravo on "čisti" višak LDL-a iz krvotoka i prenosi ga u jetru, gde se razgrađuje.
Nove smernice prvi put detaljno uvode preporuke o ranom skriningu za osobe koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti ili povišenog holesterola. Takođe se predlaže individualizovaniji pristup proceni rizika, kao i ranije uvođenje terapije u određenim slučajevima.
Lekarima se sada preporučuje korišćenje PREVENT skora (alat za procenu rizika od kardiovaskularnih događaja) prilikom izračunavanja rizika kod pacijenata. Od avgusta 2025. godine, ovaj model se preporučuje i za procenu osoba sa povišenim krvnim pritiskom.
Ažurirane su i granične vrednosti holesterola koje lekari koriste pri proceni zdravstvenog stanja pacijenata.
Kada je reč o osnovnim savetima za snižavanje holesterola, oni ostaju nepromenjeni:
- zdrava i izbalansirana ishrana,
- redovna fizička aktivnost,
- održavanje optimalne telesne težine,
- dovoljno sna i
- izbegavanje pušenja.
Ove mere pomažu u regulaciji holesterola i drugih masnoća (lipida) u organizmu, dok je kod pojedinih pacijenata neophodna i terapija lekovima za snižavanje holesterola.
"Niži nivoi LDL holesterola povezani su sa manjim rizikom od srčanog i moždanog udara, kao i srčane slabosti. Takođe znamo da snižavanje povišenih masnoća i krvnog pritiska kod mladih odraslih osoba doprinosi optimalnom zdravlju srca i krvnih sudova tokom celog života", objašnjava kardiolog, dr Rodžer Blumental.
Procene pokazuju da čak svaka četvrta odrasla osoba u SAD ima povišen LDL holesterol, što značajno povećava rizik od aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASKVB) - vodećeg uzroka smrtnosti u svetu.
Dobra vest je da se smatra da je oko 80 odsto kardiovaskularnih bolesti moguće sprečiti, što znači da ukupan zdravstveni teret može biti znatno manji nego danas, a nove smernice upravo tome treba da doprinesu.
Autori smernica veruju da će njihove preporuke pomoći u spasavanju većeg broja života, jer lekarima pružaju bolje alate i pouzdane dokaze za ranije prepoznavanje pacijenata sa povećanim rizikom.
"Primena ovih važnih smernica u kliničkoj praksi biće ključna za smanjenje opterećenja kardiovaskularnim bolestima u budućnosti", ističe kardiolog, dr Pamela Moris.
"Važno je reagovati na vreme, jer povišen holesterol počinje da utiče na rizik od srčanih bolesti već u adolescenciji".
Smernice su objavljene u časopisu Journal of the American College of Cardiology.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
