Nakon višemesečnog suočavanja sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, pevačica Zorica Brunclik postepeno se vraća svojim profesionalnim obavezama. Reč je o periodu intenzivne dijagnostike i lečenja koji je, kako je istakla, trajao oko tri meseca i zahtevao ne samo fizičku izdržljivost, već i snažnu psihičku stabilnost.
Iako se tokom bolesti trudila da svoje stanje zadrži van fokusa javnosti, Zorica je u emisiji "Amidži šou" prvi put detaljnije govorila o prirodi zdravstvenog problema, toku oporavka i svemu kroz šta je prošla na putu ka stabilizaciji zdravstvenog stanja.
"Sad sam dobro, nema razloga da ne budem dobro. Bila je vrlo zeznuta situacija, divertikuloza debelog creva. Ja to nisam doživljavala ozbiljno, ali sam naučila te izraze posle ovoliko meseci u bolnici. Divertikuloza znači upalu debelog creva i izađe balon koji se puni raznim prljavštinama. To se onda zapuši i ako pukne, daleko bilo. Rekao Bog: 'Nisi još za mene, treba da ostaneš tu, vrati se'. Ja sam imala dve faze lečenja", rekla je pevačica.
Zorica je napomenula da nije imala nikakve simptome, već da su analize, koje redovno radi zbog osteoporoze, pokazale loše rezultate.
"CRP mi je bio 300, gvožđe 1. Ništa nisam osećala. To je odstranjeno operacijom, sve je rešeno", rekla je Zorica sa velikim olakšanjem.
Šta je divertikuloza?
Prema klinici "Klivlend", divertikuloza je stanje u kome postoje male kesice ili džepovi u unutrašnjem zidu creva. One nastaju kada se unutrašnja sluzokoža creva "izboči" kroz slabe tačke u spoljašnjem zidu. To se obično dešava postepeno tokom vremena. Dok varite hranu i otpadne materije prolaze kroz creva svakog dana, one pritiskaju slabe tačke dok one vremenom ne počnu da se urušavaju.
Termin "divertikuloza" potiče od reči "divert" (skrenuti), što ukazuje da se put kroz vaša creva odvaja u ove bočne džepove. Više kesica se naziva "divertikule", a jedna kesica "divertikulum". Najčešće se javljaju u debelom crevu koje verovatnije sadrži gušći crevni sadržaj koji jače pritiska slabe tačke, naročito pri kraju.
Da li je divertikuloza ozbiljno stanje?
Sama divertikuloza nije nužno problem. Većina ljudi nikada nema simptome niti komplikacije zbog nje. Može da postane ozbiljna u retkim situacijama. Na primer, ako razvijete infekciju i ona se predugo ne leči, može da dovede do komplikacija kao što je sepsa. Ako ste među malim brojem ljudi kod kojih često dolazi do krvarenja iz divertikula, postoji rizik od ozbiljnog gubitka krvi.
Simptomi i uzroci
Koji su simptomi divertikuloze?
Većina ljudi nema simptome samo zbog divertikuloze. Verovatno je nikada nećete primetiti. Ako imate simptome bolesti, kao što su bol u donjem delu stomaka ili povišena temperatura, možda imate infekciju (divertikulitis).
Takođe je moguće da imate simptome kao posledicu druge bolesti creva koja čini divertikule osetljivijim na pritisak. Na primer, ako imate sindrom nervoznog creva (IBS) ili inflamatornu bolest creva (IBD), prolazak stolice kroz divertikule može da izazove osetljivost ili nadutost. Ako ste skloni opstipaciji (zatvoru), zadržana stolica može da se zaglavi u džepićima i da je pogorša.
Oko 10 odsto ljudi sa divertikulozom može da ima neko divertikularno krvarenje. To se može desiti ako tvrda stolica, prolazeći kroz divertikulum, nagrize ili rastegne krvni sud dok ne pukne. To je obično privremeno i bezbolno, ali ako se dogodi, možete da primetite svežu krv u stolici. Ako imate krvarenje, uporne simptome ili komplikacije od divertikuloze, to se naziva "divertikularna bolest".
Šta je glavni uzrok divertikuloze?
Istraživači sumnjaju da je vodeći uzrok divertikuloze ishrana siromašna biljnim vlaknima, a bogata prerađenim skrobom. Ovakva ishrana doprinosi gustim otpadnim materijama koje se sporo kreću kroz creva i ne čiste ih dovoljno tokom prolaska. Otpadni materijal postaje sve tvrđi kako napreduje, zbog čega najčešće dovodi do divertikuloze u sigmoidnom kolonu (završni deo).
Dijagnoza i testovi
Kako se dijagnostikuje divertikuloza?
Zdravstveni radnik može da uoči kesice tokom rutinske kolonoskopije ili rendgenskog pregleda gastrointestinalnog trakta. Ovo je najčešći način otkrivanja divertikuloze, pošto ona obično sama po sebi ne izaziva simptome. Ako ipak imate simptome, vaš lekar će korak po korak tražiti uzrok. Pitaće vas o vašoj medicinskoj istoriji, lekovima, ishrani i crevnim navikama, a zatim će vas pregledati.
Lečenje
Većini ljudi neće biti potrebno lečenje same divertikuloze. Ipak, lekar može da preporuči da počnete da unosite više vlakana u ishranu. To je usmereno na verovatni uzrok divertikuloze i na sprečavanje daljih komplikacija vezanih za opstipaciju, nadutost ili druge simptome. Više vlakana pomaže da stolica lakše prolazi kroz kolon i da ga "počisti" u prolazu.
Oko 3 odsto ljudi može da zahteva lečenje kako bi se zaustavilo uporno divertikularno krvarenje. To se obično radi tokom kolonoskopije. Kada gastroenterolog tokom kolonoskopije uoči krvarenje, može kroz kolonoskop da provuče instrumente kojima zatvara oštećeni krvni sud. Alternativno, lekar može da koristi angiografiju da pronađe mesto krvarenja, a zatim da ga leči ubrizgavanjem lekova u krvni sud.
Prevencija
Da li divertikuloza može da se spreči?
Ishrana bogatija biljkama i integralnim namirnicama, redovna fizička aktivnost i dovoljan unos vode svakog dana doprinose zdravim i redovnim pražnjenjima creva. To može da spreči divertikulozu. Ako već imate divertikulozu, može da spreči nastanak novih divertikula. Iako nije zagarantovano, ovi zdravi životni faktori pomažu u prevenciji većine bolesti donjeg dela creva.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
· Reaguj