U poslednjih nekoliko dana pojavilo se više vesti o ljudima koji su izgubili život utapanjem u rekama, jezerima i moru.
Ipak, uzrok svake pojedinačne tragedije ne može da se utvrdi samo na osnovu prvih informacija. Bez zvaničnih rezultata istrage i medicinskih nalaza ne možemo da znamo da li je osoba počela da se utapa zbog umora, povrede, uslova u vodi, iznenadnog zdravstvenog problema ili nekih drugih okolnosti.
Osoba može da se nađe u opasnosti u vodi iz brojnih razloga - zbog jakih struja, povrede, iscrpljenosti, iznenadnog zdravstvenog problema ili drugih okolnosti. U nastavku ne govorimo o pojedinačnim tragedijama, već isključivo o medicinskom procesu utapanja, odnosno o tome šta se dešava u organizmu kada su nos i usta pod vodom i čovek više ne može normalno da diše.
Šta se događa kada čovek ne može da udahne?
Prema objašnjenju klinike Klivlend, utapanje počinje kada su nos i usta potpuno prekriveni ili okruženi vodom, zbog čega osoba ne može da udahne vazduh.
Kada disanje postane onemogućeno, telo prestaje da dobija kiseonik koji mu je neophodan za rad. Nastaje gušenje, odnosno asfiksija, a nedostatak kiseonika može da dovede do oštećenja mozga, srčanog zastoja i smrti.
Svetska zdravstvena organizacija utapanje definiše kao proces u kojem zbog potapanja ili uranjanja dolazi do poremećaja disanja. Ishod ne mora uvek da bude smrtonosan. Osoba može da preživi bez posledica ili da nakon spasavanja ima zdravstvene komplikacije.
Zašto voda predstavlja problem za pluća?
Kada se osoba bori da ostane iznad površine, pokušava da udahne vazduh. Ukoliko voda dospe u disajne puteve, može da ometa razmenu kiseonika u plućima. To znači da kiseonik ne stiže u dovoljnoj meri do krvi, mozga, srca i drugih organa.
U pojedinim situacijama može da se javi i laringospazam (refleksno zatvaranje disajnog puta). Taj refleks predstavlja pokušaj organizma da spreči ulazak vode u pluća, ali istovremeno onemogućava prolazak vazduha. Bez obzira na to da li je veća količina vode ušla u pluća, osnovni problem ostaje isti - organizam ne dobija dovoljno kiseonika.
Zašto čovek može brzo da izgubi snagu?
Mišićima je za rad potreban kiseonik. Kada njegov nivo počne da opada, osoba postaje sve slabija, dezorijentisana i manje sposobna da kontroliše pokrete.
Borba za održavanje glave iznad vode istovremeno troši veliku količinu energije. Zbog toga osoba može da izgubi snagu, čak i kada ume dobro da pliva. Panika i ubrzano disanje mogu dodatno da otežaju situaciju, jer čovek više ne uspeva pravilno da uskladi disanje i pokrete.
To, međutim, ne znači da je moguće objasniti svaki slučaj samo nedostatkom plivačke sposobnosti. Na sposobnost čoveka da ostane na površini mogu da utiču zdravstveno stanje, umor, temperatura vode, talasi, struje, povrede i brojne druge okolnosti.
Mozak je posebno osetljiv na nedostatak kiseonika
Mozgu je potreban neprekidan dotok krvi bogate kiseonikom. Kada kiseonika nema dovoljno, mogu da se pojave zbunjenost, problemi sa koordinacijom, gubitak svesti i grčevi.
Produženi nedostatak kiseonika može da izazove trajno oštećenje mozga. Klinika Klivlend navodi da cerebralna hipoksija nastaje kada mozak ne dobija dovoljno kiseonika, a njene posledice zavise od toga koliko je dugo dotok bio prekinut.
U najtežim slučajevima nedostatak kiseonika pogađa i srce, koje može da prestane pravilno da radi, nakon čega dolazi do srčanog zastoja.
Kada se objavi vest o utapanju, samo nadležni organi, lekari i rezultati obdukcije mogu da pokažu šta je prethodilo događaju. U nekim slučajevima, osoba se prvo nađe u opasnosti zbog problema u vodi, dok u drugim može prethodno da doživi zdravstvenu tegobu, povredu ili gubitak svesti.
Zbog toga medicinsko objašnjenje utapanja ne predstavlja objašnjenje konkretnog događaja. Ono samo pokazuje šta se u telu događa od trenutka kada čovek više ne može da diše zbog potapanja u vodu - nivo kiseonika opada, slabe funkcije mozga i mišića, a bez brze pomoći mogu da budu ugroženi srce i život.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
