Naučnici ističu da su upravo brusnicevoće koje je posebno bogato proantocijanidinima, vrstom polifenola, tj. biljnim jedinjenja koji se nalaze u voću, povrću, čaju i kakau, a koje se često povezuju i sa manjim rizikom od depresije. Upravo zbog toga, tim istraživača sa Kraljevskog koledža u Londonu, želeo je da proveri da li svakodnevno konzumiranje jedne čaše soka od brusnice može da utiče na raspoloženje, nivo stresa i kognitivne sposobnosti čoveka.
Studija sprovedena i uz pomoć placebo napitaka
Istraživanje je sprovedeno kao dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija, što predstavlja jedan od najpouzdanijih naučnih modela. To znači da ni učesnici ni istraživači nisu znali ko pije pravi sok od brusnice, a ko placebo napitak, sve dok analiza nije bila završena.
U studiji su učestvovala 72 zdrava studenta završne godine fakulteta, starosti između 20 i 26 godina, a tokom 12 nedelja, svaki učesnik svakodnevno je pio ili jednu čašu soka od brusnice ili placebo napitak koji je izgledom i ukusom bio gotovo identičan, ali nije sadržao polifenole.
Sok od brusnice obezbeđivao je oko 440 miligrama polifenola dnevno, uključujući tu specifično oko 300 miligrama proantocijanidina.
Šta se pratilo, a šta se pokazalo?
Tokom istraživanja, naučnici su pratili:
- raspoloženje,
- nivo stresa,
- simptome anksioznosti i depresije,
- kognitivne sposobnosti, uključujući tu i pamćenje,
- nivo hormona stresa kortizola u pljuvački,
- koncentraciju metabolita polifenola u krvi i urinu.
Kada je reč o subjektivnim procenama učesnika, rezultati nisu pokazali značajne razlike. Studenti koji su pili sok od brusnice nisu prijavili bolje raspoloženje, manje stresa, anksioznosti ili simptoma depresije u poređenju sa grupom koja je pila placebo. Međutim, objektivna laboratorijska merenja otkrila su nešto zanimljivije.
Posle 12 nedelja, grupa koja je pila sok od brusnice imala je niži nivo kortizola tom dana, hormona koji je povezan sa odgovorom organizma na stres, ali i bolje rezultate na testovima kratkoročnog pamćenja.
Analize krvi i urina pokazale su i povećan nivo polifenola kod ispitanika koji su pili sok od brusnice. Više koncentracije ovog jedinjenja bile su povezane sa nižim nivoom kortizola, što ukazuje da organizam apsorbuje polifenole i dovodi do mišljenja da oni možda imaju ulogu i u regulaciji odgovora organizma na stres.
Iako rezultati daju razlog za umereni optimizam, brusnice ne treba da smatrate za ultimativno rešenje za poboljšanje vašeg mentalnog zdravlja, posebno ukoliko ih posmatrate kao izolovanu namirnicu.
Ni sveže brusnice nisu ništa lošija opcija
Ukoliko ipak preferirate da jedete sveže voće umesto ispijanja ceđenih sokova, možete da uživate u ovim benefitima brusnica:
- imaju antioksidativna svojstva - antioksidansi pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala, čime možete da smanjite rizik od hroničnih bolesti, usporite proces starenja ili potpomognete ubrzanje rada metabolizma
- saveznici su u borbi sa infekcijama - poseduju sposobnost da pomognu u prevenciji i lečenju urinarne infekcije, jer sprečavaju bakterije poput Ešerihije koli da prijanjaju za zidove mokraćnog sistema
- mogu da snize i kontrolišu nivo holesterola - redovna konzumacija brusnica može da pomogne u snižavanju nivoa LDL holesterola, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti
- pomažu pri regulisanju nivoa šećera u krvi - njihovi polifenoli mogu da poboljšaju osetljivost na insulin
- mogu da smanje i otoke i upale u telu - za ovo su odgovorna njena antiinflamatorna svojstva, koja mogu da budu posebno korisna kod artritisa
- poseduju nizak sadržaj kalorija i visok sadržaj vlakana - zbog ovoga, ova voćka može da pruži osećaj sitosti i da bude i kvalitetna namirnica tokom mršavljenja
Imajte u vidu da se ne preporučuje da uvrstite brusnice u ishranu bez prethodne konsultacije sa lekarom ukoliko patite od kamena u bubrezima ili alergije na određene vrste voća.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
