Ovo vikendom svi radimo, a da nismo ni svesni: Naizgled bezazlena navika može znatno da naškodi muškarcima

Prilično je uobičajeno da ljudi vikendom jedu drugačije nego tokom radne nedelje. Doručak se pomera i prelazi u užinu, večera se često jede kasnije, a užine i grickanja su sve češći. Iako to može da vam deluje bezazleno, nova studija ukazuje na to da ovakvo neslaganje u vremenu obroka tokom radne nedelje i vikenda može da imati skrivenu cenu po zdravlje srca kod muškaraca.

Istraživači su analizirali podatke 104.806 odraslih osoba uključenih u veliku studiju sprovedenu u Francuskoj. Učesnici su praćeni od 2009. do 2023. godine, dakle, u periodu do 14 godina.

Popunjavali su upitnike o ishrani, u kojima su navodili vreme prvog i poslednjeg obroka svakog dana. Na osnovu tih podataka, istraživači su izračunali razlike između obroka upoređujući radni dan i vikend, za svaku osobu. Na osnovu toga, svrstali su ih u sledeće grupe:

• Obroci pomereni unapred - obroci su vikendom bili ranije nego radnim danima, za, u proseku, dva sata
• Održavanje obroka - vremenski okvir za obroke bio je sličan tokom cele nedelje
• Obroci pomereni unazad - obroci su vikendom bili kasnije nego radnim danima, u proseku za jedan sat i 40 minuta

Povezanost sa kardiovaskularnim bolestima, zatim, procenjena je pomoću statističkih modela koji su uzimali u obzir veliki broj faktora, uključujući tu godine, socioekonomski status, pušenje, konzumiranje alkohola, fizičku aktivnost, kvalitet ishrane i dužinu spavanja učesnika.

Rezultati "potkačili" samo muškarce

Procenjeno je da su grupe kod kojih su obroci bili pomereni ranije ili kasnije imale veći kardiovaskularni rizik u poređenju sa grupom koja je održavala stabilno vreme obroka.

Ipak, kod žena nije pronađena značajna povezanost. Kada je reč o mogućim razlozima za ovu razliku, istraživači navode nekoliko objašnjenja, uključujući tu biološke razlike u načinu na koji muškarci i žene reaguju na poremećaje cirkadijalnog ritma, razlike u životnim navikama i obrascima rada između polova.

Ipak, istraživači su istakli da su potrebne dodatne studije kako bi se utvrdilo da li vreme obroka direktno utiče na kardiovaskularni rizik, ili mu doprinosi u kombinaciji sa drugim životnim navikama.

Važno je naglasiti i da su učesnici bili odrasli Francuzi uključeni u dobrovoljno zdravstveno udruženje, pa je moguće da su bili više posvećeni zdravlju od opšte populacije. Pored toga, vreme obroka su učesnici sami prijavljivali, pa može da postoji mogućnost grešaka u prisećanju prilikom unosa infromacija.

Zdravlje srca možete da održavate i sami

Sledeći saveti mogu da vam pripomognu u održavanju dobrog zdravlja srca;

• Odredite jedno stabilno vreme za obrok - Ako se trudite da doručak ili ručak jedete u uobičajeno vreme tokom radne nedelje, možete da ograničite ukupno pomeranje rasporeda, čak i ako vikendom večerate kasnije.
• Uzmite laganu užinu ako ćete večerati kasnije - Mala užina u kasno poslepodne može da vam pomogne da izdržite do večere, tako da ne prođe mnogo više vremena od vašeg uobičajenog termina za obrok.
• Nemojte preskakati doručak da biste nadoknadili duže spavanje - Preskakanje prvog obroka u danu pomera čitav period tokom kojeg jedete na kasnije sate, što može dodatno da poremeti cirkadijalni ritam, umesto da ga vrati u ravnotežu.
• Vodite računa i o drugim faktorima kardiovaskularnog rizika - Muškarci sa visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom ili porodičnom istorijom srčanih bolesti treba da obrate veću pažnju i na vreme svojih obroka.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(MONDO)