- Ana Karenjina se u jednom tumačenju Tolstojevog romana vidi kao lik koji je pred kraj razvila zavisnost od morfijuma, koji je koristila za bol i nesanicu.
- Morfijum deluje na opioidne receptore, ublažava bol, ali može da izazove pospanost, konfuziju, toleranciju i fizičku zavisnost.
Ana Karenjina, jedna od najpoznatijih junakinja svetske književnosti, često se pamti po tragičnoj ljubavnoj priči i samoubistvu pod točkovima voza. Međutim, postoji još jedan detalj iz romana Lava Tolstoja koji otvara sasvim drugačiji pogled na njenu sudbinu morfijum, lek koji je Ana koristila kako bi ublažila bol, ali i kako bi uspela da zaspi i umiri svoje unutrašnje nemire.
U jednom podkastu izneto je tumačenje da je Ana pred kraj romana razvila zavisnost od morfijuma, uz sve izraženije promene u ponašanju, raspoloženju i sposobnosti da se nosi sa svakodnevnim životom. Prema ovom čitanju, njena priča nije samo tragedija žene koja se našla u bezizlaznoj ljubavnoj situaciji već i prikaz toga kako upotreba leka može da preraste u ozbiljan problem.
Ovakvo tumačenje nije bez osnova. Američka autorka En Mari Bejsom još 1994. godine objavila je naučni rad "Ana Karenjina i zavisnost od opijata", u kojem je analizirala upotrebu morfijuma u romanu i moguće posledice po ponašanje glavne junakinje. Ipak, reč je o književnom i istorijsko-medicinskom tumačenju, a ne o kliničkoj dijagnozi.
Šta je morfijum i kako deluje na organizam?
Morfijum je snažan opioidni analgetik koji se koristi za ublažavanje jakih bolova. Deluje na opioidne receptore u mozgu i nervnom sistemu, menjajući način na koji organizam doživljava bol. Osim što smanjuje bol, može da izazove osećaj opuštenosti, pospanost i euforiju.
Upravo u tome leži i deo rizika. Lek koji nekome pomaže da lakše podnese jak fizički bol može da utiče i na njegovo raspoloženje, razmišljanje i ponašanje. Kod ponavljane upotrebe organizam može da razvije toleranciju, što znači da je za isti efekat vremenom potrebna veća količina leka. Može da se razvije i fizička zavisnost, pri kojoj nagli prekid uzimanja izaziva neprijatne simptome apstinencije. To ne znači da će svaka osoba kojoj je morfijum propisan da postane zavisna, ali rizik postoji i zato se ovaj lek koristi uz strogi medicinski nadzor.
Promene raspoloženja, problemi sa pamćenjem i usporeno disanje
Dejstvo morfijuma ne svodi se samo na ublažavanje bola. Među neželjenim efektima mogu da budu:
- pospanost,
- mučnina,
- zatvor,
- konfuzija i
- poteškoće sa koncentracijom.
U zavisnosti od doze, zdravstvenog stanja i drugih lekova koje osoba koristi, mogu da se jave i ozbiljniji poremećaji svesti. Kada se opioid koristi nepropisno ili u prevelikoj dozi, jedan od najvećih rizika jeste usporavanje disanja. U teškim slučajevima disanje može da postane toliko sporo da organizam ne dobija dovoljno kiseonika, što može da dovede do oštećenja mozga i smrti.
Dugotrajna upotreba može da dovede do tolerancije i fizičke zavisnosti, dok pokušaji da se lek naglo prekine mogu da izazovu uznemirenost, nesanicu, bolove u mišićima, mučninu, grčeve u stomaku i druge simptome apstinencije. Zbog toga se terapija ne prekida samostalno, već uz savet lekara.
Problemi sa pamćenjem, promenljivo raspoloženje i povlačenje iz društva mogu da imaju različite uzroke. Samo na osnovu takvih simptoma ne može da se zaključi da je neko zavisan od morfijuma.
Kako je morfijum nekada korišćen na svoju ruku?
Istorija morfijuma posebno je zanimljiva zato što je granica između leka i opasnosti dugo bila mnogo manje jasna nego danas. Morfijum je izolovan iz opijuma početkom 19. veka, a njegova sposobnost da ublaži bol učinila ga je jednim od značajnih otkrića tadašnje medicine. Tokom narednih decenija koristio se u različitim medicinskim situacijama, uključujući lečenje jakih bolova. Razvoj potkožnih injekcija dodatno je proširio mogućnosti njegove primene.
Međutim, u 19. veku lekari još nisu imali današnja saznanja o zavisnosti, a opijumski preparati i morfijum koristili su se mnogo šire nego što bi se danas smatralo bezbednim. Opioidi su se primenjivali za različite tegobe, od bolova do problema sa spavanjem i nervoze, a u pojedinim slučajevima ljudi su ih nabavljali i koristili bez odgovarajućeg medicinskog nadzora.
Zavisnost se zato nije uvek razvijala zbog namerne zloupotrebe. Neki ljudi su počinjali da uzimaju opijate zbog stvarnog zdravstvenog problema, a zatim su nastavljali da ih koriste jer su se navikli na njihovo dejstvo ili su pokušavali da izbegnu simptome koji su se javljali kada bi prestali.
Upravo takav razvoj događaja zanimljiv je i u slučaju Ane Karenjine. U romanu morfijum najpre ima medicinsku svrhu, nakon teškog porođaja, ali se kasnije pojavljuje i u kontekstu njene potrebe da zaspi i pobegne od psihičke patnje. Ta promena u načinu na koji koristi lek važna je za tumačenje njenog lika.
Ana Karenjina kao književni primer zavisnosti
Tolstojev roman objavljen je u drugoj polovini 19. veka, u periodu kada je medicina sve više koristila snažne supstance za ublažavanje bolova, ali još nije raspolagala današnjim razumevanjem zavisnosti od opioida.
Ana je složen književni lik čije se stanje ne može da se objasni samo jednom okolnošću. Njenu tragediju oblikuju ljubavni odnos, društvena osuda, osećaj izolovanosti i sve intenzivniji unutrašnji nemiri. Ipak, prisustvo morfijuma u romanu otvara mogućnost da se razmotri i način na koji upotreba psihoaktivnih supstanci može dodatno da zakomplikuje čovekovo stanje.
Upravo zato je zanimljivo čitati ovaj klasik i iz ugla istorije medicine. Književnost ne može da zameni medicinsku analizu, ali ponekad pokazuje koliko je složen odnos između fizičkog bola, psihičke patnje i pokušaja da se oni ublaže.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
