- Ne postoje pouzdani dokazi da televizor, radio ili muzika u pozadini sami izazivaju demenciju.
- Pregled iz 2025. povezao je veći nivo buke sa oko 15 odsto većim rizikom od demencije na svakih 10 decibela.
Mnogi ljudi ne mogu da zamisle jutro u tišini. Čim otvore oči, uključuju televizor, puštaju radio, omiljenu plejlistu ili podkast, a slušalice često ostaju u ušima i tokom doručka, rada i obavljanja svakodnevnih obaveza. Nekima zvuk pomaže da se razbude i lakše koncentrišu, dok drugima tišina jednostavno stvara nelagodu. Ipak, pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li stalna potreba za zvukom u pozadini može da ima veze sa zdravljem mozga i rizikom od demencije u kasnijim godinama.
Diskusiju je pokrenula i objava na društvenim mrežama u kojoj je jedna žena prenela navodni savet psihijatra ili neuropsihijatra da bi neprekidna potreba za zvukom mogla da bude put ka demenciji.
Ne postoje pouzdani dokazi da samo slušanje muzike, radija ili televizora u pozadini izaziva demenciju. Naučnici jesu istraživali vezu između dugotrajne izloženosti buci i rizika od ove bolesti, ali to nije isto što i navika da tokom dana slušamo omiljenu muziku ili podkast.
Šta su istraživanja pokazala o buci i demenciji?
Sistematski pregled i metaanaliza objavljeni 2025. godine u časopisu "Public Health Reviews" analizirali su istraživanja o dugotrajnoj izloženosti buci i pojavi Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Rezultati su pokazali povezanost između veće izloženosti buci iz okruženja i povećanog rizika od demencije.
Prema rezultatima, porast nivoa buke od 10 decibela bio je povezan sa približno 15 odsto većim rizikom. Ipak, autori naglašavaju da je broj dostupnih studija ograničen i da ovakvi rezultati ne dokazuju da buka neposredno izaziva demenciju. Važno je i to što se istraživanja ove vrste uglavnom bave dugotrajnom izloženošću buci iz životnog i radnog okruženja, poput saobraćaja i drugih izvora intenzivnog zvuka. To ne može da se izjednači sa tihom muzikom tokom doručka ili televizorom koji radi dok neko sprema ručak.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da dugotrajna buka može da naruši kvalitet sna, poveća stres i utiče na zdravlje organizma. Ipak, istraživanja još ne daju konačan odgovor na pitanje u kojoj meri ovi mehanizmi doprinose riziku od demencije.
Da li je problem ako stalno nosite slušalice?
Ako neko tokom dana sluša muziku na umerenoj jačini, to samo po sebi nije prepoznat znak demencije. Međutim, dugotrajno slušanje preglasne muzike preko slušalica može da ošteti sluh, a upravo je gubitak sluha jedan od faktora koji su povezani sa većim rizikom od demencije.
Metaanaliza objavljena 2025. godine, koja je obuhvatila 49 studija, utvrdila je da je gubitak sluha povezan sa povećanim rizikom od demencije. Autori su ipak ukazali na to da se veličina rizika razlikuje među istraživanjima i da sama povezanost ne znači da je u svakom slučaju reč o direktnoj uzročnoj vezi. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se vodi računa o jačini zvuka, da se prave pauze i da se ne ignorišu znaci mogućeg oštećenja sluha, poput zujanja u ušima ili teškoća da se razume govor u bučnom okruženju.
Zanimljivo je da naučna istraživanja ne ukazuju samo na potencijalne štetne efekte buke. Pojedini radovi povezuju slušanje muzike sa boljim kognitivnim zdravljem, a muzika se proučava i kao deo pristupa koji mogu da poboljšaju raspoloženje i kvalitet života osoba sa demencijom.
Studija objavljena 2025. godine, koja je pratila 10.893 osobe starije od 70 godina, pokazala je da su učesnici koji su muziku slušali većinu dana imali 39 odsto manji rizik od demencije u poređenju sa onima koji su je slušali retko ili povremeno. Istraživači su zabeležili i bolje rezultate na pojedinim testovima pamćenja i kognitivnih sposobnosti.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
