Zbog višednevnog debelog mraza, u Srbiji se naglo povećao broj infarkta. Za samo prva tri dana od početka ledenog talasa koji je okovao zemlju, na odeljenje urgentne kardiologije beogradskog Kliničkog centra primljena su 32 pacijenta sa srčanim tegobama. Od toga, više od 20 sa akutnim infarktom srca.
Taj broj bi, prema rečima dr Predraga Mitrovića, kardiologa u Urgentnom centru, bio i znatno veći da snežni smetovi nisu sprečili mnoge srčane bolesnike iz unutrašnjosti da se probiju do Beograda.
"Naše odeljenje u redovnom stanju, kad nemamo ove nepogode, zbrine svakodnevno od četiri do pet pacijenata sa infarktom, a među njima ima i pacijenata koji se u hitnom stanju prebacuju iz regionalnih zdravstvenih centara", kaže za "Novosti" dr Mitrović.
On napominje da u Urgentni centar ovih dana pristižu i mnogi koji ranije nisu bili srčani bolesnici, niti su znali da imaju oslabljene krvne sudove. "To su ljudi od pedesetak godina koji su izašli na hladnoću da čiste sneg, pa su fizički napor i mraz iznenada prouzrokovali infarkt."
Nagli prelazak na ekstremno niske temperature nije ostavio dovoljno vremena za adaptaciju organizma srčanih bolesnika. Hladni šok je, prema rečima docenta dr Arsena Ristića, kardiologa iz Klinike za kardiologiju KCS, izazvao naglo suženje i grčenje krvnih sudova:
"To je dovelo do smanjenog dotoka kiseonika u sve delove tela, a organizmu je na hladnoći potrebno više kiseonika za termoregulaciju. Srce zbog toga pojačano radi, a oslabljeno srce nema dovoljno kapaciteta, što na kraju dovodi do kolapsa i infarkta."
Dr Predrag Mitrović kaže da je suženje krvnih sudova kao posledica hladnog vremena i kod zdravih osoba izazvalo skok krvnog pritiska. "Dešava se da i onima koji nikad nisu imali visok pritisak on naglo skoči, a oni koji imaju hipertenziju teže mogu da je kontrolišu."
I broj operacija na srcu se povećao. Za samo jedan dan, od početka zahlađenja, u Klinici za kardiologiju KCS operisano je čak 12 pacijenata.
"To je čak dva i po puta više nego što je uobičajeno, jer se na našem odeljenju operiše od tri do pet bolesnika", kaže dr Ristić.
Oni koji su uspeli da se sačuvaju od velikih hladnoća upašće uskoro u još jedno iskušenje, kada dođe do otopljavanja. Jer najkritičniji periodi za srčane bolesnike nastaje u vreme nagle promene vremenskih prilika, pa lekari savetuju da se svi pacijenti pridržavaju terapije, da se ne izlažu fizičkim naporima, da se adekvatno oblače i paze na ishranu.
(MONDO)
Taj broj bi, prema rečima dr Predraga Mitrovića, kardiologa u Urgentnom centru, bio i znatno veći da snežni smetovi nisu sprečili mnoge srčane bolesnike iz unutrašnjosti da se probiju do Beograda.
"Naše odeljenje u redovnom stanju, kad nemamo ove nepogode, zbrine svakodnevno od četiri do pet pacijenata sa infarktom, a među njima ima i pacijenata koji se u hitnom stanju prebacuju iz regionalnih zdravstvenih centara", kaže za "Novosti" dr Mitrović.
On napominje da u Urgentni centar ovih dana pristižu i mnogi koji ranije nisu bili srčani bolesnici, niti su znali da imaju oslabljene krvne sudove. "To su ljudi od pedesetak godina koji su izašli na hladnoću da čiste sneg, pa su fizički napor i mraz iznenada prouzrokovali infarkt."
Nagli prelazak na ekstremno niske temperature nije ostavio dovoljno vremena za adaptaciju organizma srčanih bolesnika. Hladni šok je, prema rečima docenta dr Arsena Ristića, kardiologa iz Klinike za kardiologiju KCS, izazvao naglo suženje i grčenje krvnih sudova:
"To je dovelo do smanjenog dotoka kiseonika u sve delove tela, a organizmu je na hladnoći potrebno više kiseonika za termoregulaciju. Srce zbog toga pojačano radi, a oslabljeno srce nema dovoljno kapaciteta, što na kraju dovodi do kolapsa i infarkta."
Dr Predrag Mitrović kaže da je suženje krvnih sudova kao posledica hladnog vremena i kod zdravih osoba izazvalo skok krvnog pritiska. "Dešava se da i onima koji nikad nisu imali visok pritisak on naglo skoči, a oni koji imaju hipertenziju teže mogu da je kontrolišu."
I broj operacija na srcu se povećao. Za samo jedan dan, od početka zahlađenja, u Klinici za kardiologiju KCS operisano je čak 12 pacijenata.
"To je čak dva i po puta više nego što je uobičajeno, jer se na našem odeljenju operiše od tri do pet bolesnika", kaže dr Ristić.
Oni koji su uspeli da se sačuvaju od velikih hladnoća upašće uskoro u još jedno iskušenje, kada dođe do otopljavanja. Jer najkritičniji periodi za srčane bolesnike nastaje u vreme nagle promene vremenskih prilika, pa lekari savetuju da se svi pacijenti pridržavaju terapije, da se ne izlažu fizičkim naporima, da se adekvatno oblače i paze na ishranu.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.