Poznavaoci prilika u Beogradu kažu da su među ovdašnjim "vežbačima" hit zumba, pilates i les mils.

Tamara Ratković, profesor kineziologije sporta, licencirani instruktor MK metode pilatesa i vlasnica fitnes kluba, objašnjava da su pre dvadesetak godina dominirali dinamičniji programi vežbanja sa dens koreografijama, stepom, aerobik...

"Savremeni tempo života i izloženost stresu uticali su da se sada sve više traže programi za telo i dušu. Oni koji snižavaju puls i opuštaju", kaže za "Politiku" Tamara..

Odlazak u prošlost "jačih" programa ona umači činjenicom da su zahtevali od vežbača razmišljanje o koreografiji tokom treninga a osobi koja je, na primer, radila osam, devet sati to stvara dodatno opterećenje.

Prema njenom saznanju, širom Evrope poslednjih godina vlada veće interesovanje za mirnije vežbe, osim u Nemačkoj gde su i dalje brojniji treninzi sa koreografijom, stepom.

Pilates je doživeo bum tek kada je ušao u grupe, među one koji stoje ili izvode vežbe ležeći, sa malim rekvizitima.

"Pilates se radi na posebnim spravama, individualno sa instruktorom, i dok nije ušao u grupe bio je ekskluzivniji, skuplji, manji broj ljudi ga je trenirao, ističe Tamara Ratković koja pomodarski talas određenog programa objašnjava omasovljenjem.

Za epidemiju zumbe, koja nije mimoišla Beograd i Srbiju, kaže: "Zumba za osnovu ima latino plesove i sasvim jednostavne korake. Poslednjih pet godina se omasovila jer mnoge devojke koje usled nedostatka saigrača nisu mogle da se bave plesom sada samostalno dolaze na treninge zumbe".

Inače, Svetlana Todorov, predstavnik za medije Zavoda za sport i medecinu sporta Srbije, otkriva da je njihova preokupacija ovih dana upravo izrada detaljne evidencije svih fitnes centara u Srbiji, po nalogu Ministarstva sporta, a u skladu sa Zakonom o sportu.

"Prvi put popisuje se sve: vrsta programa, broj vežbača, kvalifikovanih instruktora...Tek kada to obavimo imaćemo relevantne podatke, sve na jednom mestu. Obuhvaćeni su veliki sportski centri, privatni objekti, male sale, teretane, zatvoreni i otvoreni tereni, njihovi kapaciteti za rekreativni, omladinski, profesionalni sport, sport za decu", objašnjava Svetlana Todorov i dodaje da, iako se koristi poseban softver, još uvek se ne zna kada će registar biti kompletno završen.

O uticaju svetskih trendova na srpske rekreativce, Svetlana Todorov ističe da nismo toliko podložni iz dva razloga: nismo nacija koja u svakodnevne obaveze upisuje sport, ali i zbog ekonomskog stanja.

I na kraju, šta odabrati? "Svako mora da odredi potencijale i cilj koji želi da postigne vežbanjem. Životna dob, zdravstveno stanje i šta vežbač želi da postigne. Obavezan je razgovor sa instruktorom koji se neće voditi ekonomskim interesima pa odmah predložiti najskuplji program, već onaj koji će biti najbolji za vežbača individualno, u skladu sa sposobnostima. Najbolje je da odradi jedan trening i praktično iskusi da li mu nešto prija", savetuje Tamara Ratković.

(MONDO)