Beograđani se, osim u državnim bolnicama, leče i u 775 privatnih zdravstvenih ustanova. Doktorka Jasna Ristić, koja je u Gradskom zavodu za javno zdravlje zadužena za obradu podataka za "Novosti" kaže da se ovaj broj može pomnožiti bar sa tri, da bi se dobila realna slika.
Iako su, po Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva, sve ustanove dužne da na svaka tri meseca dostavljaju podatke Gradskom zavodu za javno zdravlje, doktorka kaže da to radi svega 30 do 40 odsto privatnika.
"Pošto su po Zakonu i sve privatne zdravstvene ustanove dužne da šalju podatke u Gradski zavod, mi organizujemo svake druge i treće srede u mesecu edukacije za lekare i stomatologe", objašnjava za "Novosti" dr Ristić. "Oni koji nam dostave izveštaj, dobijaju pečat, a oni koji ga nemaju dobijaju kazne kada im dođe inspekcija Ministarstva zdravlja. "
Tokom 2010. godine, u primarnoj i specijalističkoj delatnosti, oni su obavili skoro pola miliona pregleda. Stomatolozi su zabeležili dodatnih 301.489 poseta. U stacionarnim ustanovama lečeno je 4.942 bolesnika, a prosečna dužina lečenja bila je 5,2 dana, pišu "Novosti".
Najviše posla imali su kardiolozi, urolozi i ginekolozi koji rade u privatnoj praksi, jer su se najčešće postavljene dijagnoze odnosile na bolesti sistema krvotoka i oboljenja mokraćno-polnog sistema. Stanovnici prestonice imaju poverenja i u doktore koji leče bolesti oka, sistema za disanje i bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma.
"Zabeležen je i veliki broj sistematskih pregleda u specijalističkoj delatnosti, kojih je bilo 28.591", navode u Gradskom zavodu za javno zdravlje. "Razlog za to je što su mnoge ordinacije sklopile ugovore za obavljanje ovih pregleda sa sportskim društvima i nekim privatnim firmama. "
Želja da izbegnu gužve i dugo čekanje u državnim ordinacijama glavni su razlozi što se mnogi Beograđani leče kod privatnih lekara. U Privatnoj lekarskoj komori za "Novosti" kažu da ovaj sektor pruža čak 40 odsto od ukupnog broja zdravstvenih usluga. Kod privatnika pacijenti uglavnom odlaze na dijagnostiku i specijalističke preglede.
O zdravlju Beograđana koji plaćaju lekarske usluge u 775 ustanova brine, zvanično, 1.220 zaposlenih medicinskih radnika, od toga 664 lekara, 104 osobe sa višom stručnom spremom i 452 medicinskih sestara i tehničara. Nije teško izračunati da je to praktično nemoguće, jer bi značilo da u svakoj zdravstvenoj ustanovi radi samo jedan ili najviše dvoje ljudi.
U Gradskom zavodu, međutim, objašnjavaju da su u njihovim tabelama, prema propisanoj metodologiji, samo stalno zaposleni radnici. Broj konsultanata, koji su uglavnom profesori Medicinskog fakulteta i lekari sa VMA, a čine okosnicu privatne prakse, nepoznat je i veoma promenljiv.
(MONDO)
Iako su, po Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva, sve ustanove dužne da na svaka tri meseca dostavljaju podatke Gradskom zavodu za javno zdravlje, doktorka kaže da to radi svega 30 do 40 odsto privatnika.
"Pošto su po Zakonu i sve privatne zdravstvene ustanove dužne da šalju podatke u Gradski zavod, mi organizujemo svake druge i treće srede u mesecu edukacije za lekare i stomatologe", objašnjava za "Novosti" dr Ristić. "Oni koji nam dostave izveštaj, dobijaju pečat, a oni koji ga nemaju dobijaju kazne kada im dođe inspekcija Ministarstva zdravlja. "
Tokom 2010. godine, u primarnoj i specijalističkoj delatnosti, oni su obavili skoro pola miliona pregleda. Stomatolozi su zabeležili dodatnih 301.489 poseta. U stacionarnim ustanovama lečeno je 4.942 bolesnika, a prosečna dužina lečenja bila je 5,2 dana, pišu "Novosti".
Najviše posla imali su kardiolozi, urolozi i ginekolozi koji rade u privatnoj praksi, jer su se najčešće postavljene dijagnoze odnosile na bolesti sistema krvotoka i oboljenja mokraćno-polnog sistema. Stanovnici prestonice imaju poverenja i u doktore koji leče bolesti oka, sistema za disanje i bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma.
"Zabeležen je i veliki broj sistematskih pregleda u specijalističkoj delatnosti, kojih je bilo 28.591", navode u Gradskom zavodu za javno zdravlje. "Razlog za to je što su mnoge ordinacije sklopile ugovore za obavljanje ovih pregleda sa sportskim društvima i nekim privatnim firmama. "
Želja da izbegnu gužve i dugo čekanje u državnim ordinacijama glavni su razlozi što se mnogi Beograđani leče kod privatnih lekara. U Privatnoj lekarskoj komori za "Novosti" kažu da ovaj sektor pruža čak 40 odsto od ukupnog broja zdravstvenih usluga. Kod privatnika pacijenti uglavnom odlaze na dijagnostiku i specijalističke preglede.
O zdravlju Beograđana koji plaćaju lekarske usluge u 775 ustanova brine, zvanično, 1.220 zaposlenih medicinskih radnika, od toga 664 lekara, 104 osobe sa višom stručnom spremom i 452 medicinskih sestara i tehničara. Nije teško izračunati da je to praktično nemoguće, jer bi značilo da u svakoj zdravstvenoj ustanovi radi samo jedan ili najviše dvoje ljudi.
U Gradskom zavodu, međutim, objašnjavaju da su u njihovim tabelama, prema propisanoj metodologiji, samo stalno zaposleni radnici. Broj konsultanata, koji su uglavnom profesori Medicinskog fakulteta i lekari sa VMA, a čine okosnicu privatne prakse, nepoznat je i veoma promenljiv.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.