Kako prepoznati autizam kod dece | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.
Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

Kako prepoznati autizam kod dece

Povodom akcije Telekoma Srbija i MONDO portala za prikupljanje novčane pomoći za opremanje fiskulturne sale za decu sa smetnjama u razvoju i obolele od autizma, razgovarali smo sa stručnjacima o tome kako se autizam prepoznaje, u kom uzrastu, na šta roditelji treba da obrate pažnju...

Autizam se najčešće prepoznaje kao neadekvatno reagovanje deteta na spoljašnje stimuluse u vidu zvuka, dodira, prisustva druge osobe, prostornih odnosa i slično.

"Nereagovanje na zvuk podrazumeva izostajanje "odgovora" na glas i to vrlo često iz svoje najbliže okoline. Iz prakse poznajem primer majke koja je razbila nekoliko tanjira, ne bi li se uverila da sa njenim detetom nešto nije u redu. Ova deca uglavnom ne vole dodir i reaguju povlačenjem ili burnom reakcijom u vidu plača, bacanja i fizičkog odgurivanja osobe.

Na neke zvukove i stimulse dete često zatvara oči ili uši. Sklono je izolaciji bez ikakvog povoda i razloga. Zbog toga kažemo da se kod ove dece radi o visokom stepenu zatvorenosti u sebe", kaže za MONDO profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.

Ona je objasnila da se deca obolela od autizma prepoznaju i po tome što odbijaju raznovrsnu ishranu, jedu jednoličnu hranu iste boje, oblika i mirisa. Ne reaguju na naloge pa se stiče utisak da dete ne razume govor drugih i da je neposlušno. Odbijaju direktan kontakt sa drugim osobama osim najčešće majkom ili osobom iz bliske okoline i ne gleda u pravcu izvora zvuka ili govora.

"Vrlo često premalo spava i postoje sklonosti ka ometanju i isprekidanosti sna. Iskazuje nepoverenje i negiranje na nepoznatu osobu. Ne trpi vlagu ruku i nekih delova tela, kao i mrlje na odeći. Ova deca nemaju inicijativu u igri i vršnjačkoj grupi te se često dešava da budu i odbačena. Pokazuju sklonost ka begu, udaljavanje od sopstvenog doma, tumaranju i dezorjentaciji. Najdominantnija karakteristika kod ove dece je dugotrajna stereotipna igra, impresioniranost svetlošću i senkama, kao i određene fokalne sposobnosti koje su ove osobe sklone da izvedu do perfekcionizma", kaže Sanja Mogorović.

Šta roditelji treba da urade kada primete neki od ovih simptoma?

"Kao roditelji koji prate razvoj svoje dece, svakako da moramo obratiti pažnju na eventualnu pojavu makar i jednog od ovih simptoma što nam treba biti znak za detaljniju observaciju deteta od strane stručnjaka, pre svega dečijeg psihijatra, razvojnog psihologa, pedijatra i defektologa. U koliko postoji i minimalna sumnja u problem iz spektra autizma, potrebno je započeti sa ranim razvojnim stimulativnim tretmanom kako se poremećaj ne bi produbljivao i kako bismo smanjili razvoj simptoma autizma. U Vašingtonu se bebe uključuju u rani program stimulacije već sa osam meseci", kaže defektolog i dodaje da najvažniju ulogu u otkrivanju, imaju roditelji.

Roditelj je taj koji prvi prepoznaje da kod deteta izostaju glasovi, brbljanje, neadekvatno reagovanje na zvuk, odsustvo plača i nezainteresovanost za okolinu i igračke. Dete se pojavom ovih prvih simptoma od strane pedijatra upućuje na dalje ispitivanje i tertman.

Kada se najranije kod deteta može prepoznati i definisati autizma, i usled čega nastaje?

"U periodu od osamnaestog meseca života deteta. Ranije se smatralo da je autizam bolest i da se kao takva nasleđuje. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da postoje samo određene promene u nekim segmentima gena koje se manifestuju kroz spektar autističnog poremećaja i ponašanja. Ne zna se sa sigurnošću koji je gen tačno odgovoran za naslednost autizma i na ovom stepenu razvoja nauke nemoguće je dokazati naslednost, niti prenatalnom dijagnostikom sprečiti pojavu ovog razvojnog poremećaja", kaže profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.

Pomozite i vi bolesnoj deci

Da podsetimo: MONDO je organizovao akciju u kojoj prikupljamo novac za opremanje fiskulturne sale u okviru Doma gde će biti stacionar za 40 autistične dece i mladih iz cele Srbije, i dnevni boravak za još 30 dece i mladih sa smetnjama u razvoju iz Šapca i okoline.

Sve što treba je da lajkujete MONDO Facebook stranicu, a za svakog novog fana Telekom Srbija će donirati novac na ime opremanja fiskulturne sale u Šapcu.

Kako napreduje akcija možete da proverite u svakom trenutku na "brojaču" i da pozovete prijatelje da podrže akciju.

Prevashodni cilj nam je da skrenemo pažnju na mlade ljude sa smetnjama u razvoju i da im zajedno pomognemo da imaju bolji život.

(MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 18

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Roditelj

Rana dijagnostika je najvažnija, posebno za riziko bebe. Ako se primeti neko odsupanje u razvoju u periodu od 0 do 3 godine postoji velika mogućnost da uz adekvatan tretman pomogne detetu.U razvijenim državam se na ovaj period posebno obraća pažnja, dok u našem zdravstvenom sistemu čekaju da dete ima 5 ili više godina, da konstatuju autizam ili drugi pervazivni razvojni. Svega nekoliko privatnih centar se ozbiljno i sa dosta uspeha bavi tretmanom dece sa nekim razvojnim poremećajem, a to je posao koji treba da se sprovodi u domovim zdravlja i treba da bude besplatan odnosno da RFZO p

Iwana

Kakvi stručnjaci? Iz raznih štiva sam otkrila dijagnozu svojih blizanaca-autizam.Za doktore su i dalje zdrava deca iako imaju sve simptome autizma.Do 4 rodjendana nisu znali da pričaju ,samo mama,tata.Posle sam ih vodila kod logopeda i defektologa.Sad idu u školu i teško uče.Brzo zaboravljaju.Kao bebe,nisu znali za spavanje.

bez izlaza

Dete vodim od trece godine po raznim klinikama i tek pre godinu dana je dr. Nenad Rudic postavio pravu dijagnozu-autizam. Sada je prvi razred u specijalnoj osnovnoj skoli i jako tesko napreduje. Da mi je ova pamet i da mogu da vratim vreme, nikada ga ne bih vakcinisala MMR vakcinom koja se daje deci sa navrsenih 13-14 meseci. Sve je krenulo na gore posle te vakcine, a pre toga je sa 8 meseci govorio mama, tata, baba, deda, daj. A sada samo mama i daj kada je bas gusto.

HOROSKOP

KOLUMNE

KUHINJA