Ljudi koji u kancelariji provode više od 51 sata nedeljno izloženi su gotovo za trećinu većem riziku da obole od visokog krvnog pritiska od onih koji rade do 39 sati, zaključak je nove studije obavljene na kalifornijskom univerzitetu.
Gotovo sva dosadašnja istraživanja veze izmedju dugog radnog vremena i hipertenzije obavljena su u Aziji, a interesovanje za ovo pitanje prvo se javilo u Japanu gde su tradicionalni radni fanatizam i prevelika očekivanja od zaposlenog ponekad imala za posledicu takozvani "fenomen karoši", odnosno iznenadnu smrt zbog preteranog rada, izveštava Rojters.
Danas, medjutim, Amerikanci imaju duže radno vreme od Japanaca, naglašavaju kalifornijski stručnjaci. Oni su svoje ispitivanje obavili na uzorku od 24.305 odraslih stanovnika koji su svake nedelje radili od 11 sati i više.
Ispostavilo se da je i kad se uzmu u obzir društveno-ekonomski status i telesna težina ispitanika rizik od hipertenzije sve veći što se duže radi.
Već kad se radi samo sat duže od 39 časova nedeljno rizik obolevanja od hipertenzije raste za 14 odsto, kad se radi od 41 do 50 sati za 17 odsto, a kad se radi preko 51 čas nedeljno rizik se povećava za 29 odsto.
Osim toga, pokazalo se da su hipertenziji skloniji sitni službenici i nekvalifikovani radnici nego stručnjaci u svom poslu, što navodi na zaključak da zanimanja koja nude veće izazove i mentalnu aktivnost možda na neki način imaju zaštitni efekat protiv hipertenzije.
Stručnjaci s Univerziteta Kalifornije upozoravaju da, s izuzetkom SAD, gotovo sve razvijene zemlje sveta imaju propise kojima se ograničava dužina radnog vremena.
(Tanjug)
Gotovo sva dosadašnja istraživanja veze izmedju dugog radnog vremena i hipertenzije obavljena su u Aziji, a interesovanje za ovo pitanje prvo se javilo u Japanu gde su tradicionalni radni fanatizam i prevelika očekivanja od zaposlenog ponekad imala za posledicu takozvani "fenomen karoši", odnosno iznenadnu smrt zbog preteranog rada, izveštava Rojters.
Danas, medjutim, Amerikanci imaju duže radno vreme od Japanaca, naglašavaju kalifornijski stručnjaci. Oni su svoje ispitivanje obavili na uzorku od 24.305 odraslih stanovnika koji su svake nedelje radili od 11 sati i više.
Ispostavilo se da je i kad se uzmu u obzir društveno-ekonomski status i telesna težina ispitanika rizik od hipertenzije sve veći što se duže radi.
Već kad se radi samo sat duže od 39 časova nedeljno rizik obolevanja od hipertenzije raste za 14 odsto, kad se radi od 41 do 50 sati za 17 odsto, a kad se radi preko 51 čas nedeljno rizik se povećava za 29 odsto.
Osim toga, pokazalo se da su hipertenziji skloniji sitni službenici i nekvalifikovani radnici nego stručnjaci u svom poslu, što navodi na zaključak da zanimanja koja nude veće izazove i mentalnu aktivnost možda na neki način imaju zaštitni efekat protiv hipertenzije.
Stručnjaci s Univerziteta Kalifornije upozoravaju da, s izuzetkom SAD, gotovo sve razvijene zemlje sveta imaju propise kojima se ograničava dužina radnog vremena.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.