Brusnica, gorko-kiselkasto bobičasto voće poreklom sa severnoameričkog kontinenta, sve je popularnija u Evropi, ne toliko kao dodatak pečenju, kao u SAD, već više kao lek, zahvaljujući svojim izuzetnim zdravstvenim svojstvima.
Zbog povećane tražnje na starom kontinentu, naročito u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, američki izvoz brusnice povećan je u poslednjih šest godina za sedamdeset odsto, izveštava Blumberg.
Devedeset odsto izvoza ovog voća ostvaruje se u formi koncentrovanog soka, a ostatak u svežem stanju, u obliku konzerviranog sosa ili kao sušeno i zasladjeno voće koje se koristi kao grickalica ili sastojak kolača.
Sve u svemu, danas oko 26 odsto američke proizvodnje brusnice, čiji je centar savezna država Masačusests, završava na evropskom tržištu. Pri tom se samo u Nemačku plasira 3,6 miliona kilograma ovog voća godišnje.
Rast izvoza doprineo je da se cena brusnice u SAD sada kreće izmedju 35 i 40 dolara za bure od 50 kilograma, dok je pred kraj minulog veka opala na svega 16 do 17 dolara. Trenutno je brusnica najvrednija poljoprivredna kultura savezne države Masačusets, u kojoj živi četiri od deset američkih uzgajivača tog voća.
Plodovi brusnice su izuzetno bogati vitaminom C i drugim zaštitnim materijama, izmedju ostalog bioflavonoidima, koji imaju snažno antioksidativno dejstvo, čime smanjuju rizik od kanceroznih i srčanih oboljenja.
Brusnica osim toga obiluje hipuričnom kiselinom, prirodnim antibiotikom koji ima izraženo dejstvo i na gljivice. Brusnica snižava i nivo šećera u krvi i doprinosi povećanju sadržaja tzv. 'dobrog' (HDL) holesterola.
Ono zbog čega je brusnica ipak najviše postala "hit" medju evropskim potrošačima je njeno blagotvorno delovanje na različita zapaljenja i infekcije urinarnog trakta. Brusnica deluje i na najčešću u najnezgodniju bakteriju urinarnog sistema - ešerihiju koli, a neka novija istraživanju pokazuju da ovo voće deluje i na još jednu opasnu bakteriju - helikobakter pilori, koja je najčešći izazivač čira na želucu.
(Tanjug)
Zbog povećane tražnje na starom kontinentu, naročito u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, američki izvoz brusnice povećan je u poslednjih šest godina za sedamdeset odsto, izveštava Blumberg.
Devedeset odsto izvoza ovog voća ostvaruje se u formi koncentrovanog soka, a ostatak u svežem stanju, u obliku konzerviranog sosa ili kao sušeno i zasladjeno voće koje se koristi kao grickalica ili sastojak kolača.
Sve u svemu, danas oko 26 odsto američke proizvodnje brusnice, čiji je centar savezna država Masačusests, završava na evropskom tržištu. Pri tom se samo u Nemačku plasira 3,6 miliona kilograma ovog voća godišnje.
Rast izvoza doprineo je da se cena brusnice u SAD sada kreće izmedju 35 i 40 dolara za bure od 50 kilograma, dok je pred kraj minulog veka opala na svega 16 do 17 dolara. Trenutno je brusnica najvrednija poljoprivredna kultura savezne države Masačusets, u kojoj živi četiri od deset američkih uzgajivača tog voća.
Plodovi brusnice su izuzetno bogati vitaminom C i drugim zaštitnim materijama, izmedju ostalog bioflavonoidima, koji imaju snažno antioksidativno dejstvo, čime smanjuju rizik od kanceroznih i srčanih oboljenja.
Brusnica osim toga obiluje hipuričnom kiselinom, prirodnim antibiotikom koji ima izraženo dejstvo i na gljivice. Brusnica snižava i nivo šećera u krvi i doprinosi povećanju sadržaja tzv. 'dobrog' (HDL) holesterola.
Ono zbog čega je brusnica ipak najviše postala "hit" medju evropskim potrošačima je njeno blagotvorno delovanje na različita zapaljenja i infekcije urinarnog trakta. Brusnica deluje i na najčešću u najnezgodniju bakteriju urinarnog sistema - ešerihiju koli, a neka novija istraživanju pokazuju da ovo voće deluje i na još jednu opasnu bakteriju - helikobakter pilori, koja je najčešći izazivač čira na želucu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.