Najčešće dijagnostifikovana bolest u Srbiji je visok krvni pritisak ili potencijalno visok krvni pritisak, a glavni uzrok za to je stres, rečeno je na konferenciji za novinare Ministarstva zdravlja.
Kako su pokazali preliminarni rezultati istraživanja o zdravlju gradjana Srbije u 2006. godini, ovoj bolesti je najpodložnije stanovništvo starosti od 35 do 54 godine, a pored stresa, uzrokuju je i teški životni uslovi i pogrešna ishrana.
U odnosu na 2000. godinu, kada je radjeno slično istraživanje, uočen je napredak, jer je učestalost pušenja opala za pet odsto, porastao je procenat znanja o prevenciji od HIV-a, a povećano je korišćenje državnih zdravstvenih ustanova u odnosu na privatne ordinacije.
"Bitno je da se ljudi vraćaju tamo gde imaju sva prava, zdravstveno osiguranje, gde mogu da biraju lekara i budu zadovoljni sa njim", rekla je pomoćnik ministra zdravlja Snežana Simić.
Prema prvim rezultatima, utvrdjeno je da svaki četvrti stanovnik ne pere redovno ruke, a da oko 41 procenat stanovništva zube pere više od jednom dnevno.
U odnosu na 2000. godinu povećan je procenat gojaznog stanovništva, i to pretežno zbog veće gojaznosti adolescenata, a kod iste grupacije primećena je veća upotreba alkohola.
Podaci su dobijeni anketiranjem 6.150 domaćinstava i 17.243 člana domaćinstva, od čega je upitnik popunilo 2.721 dece uzrasta od sedam do 19 godina.
Finalni rezultati biće saopšteni javnosti u aprilu naredne godine.
Istraživanje su organizovali Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", a sprovela ga je agencija "Strateški marketing", koja je vršila istraživanje i 2000. godine.
(Beta)
Kako su pokazali preliminarni rezultati istraživanja o zdravlju gradjana Srbije u 2006. godini, ovoj bolesti je najpodložnije stanovništvo starosti od 35 do 54 godine, a pored stresa, uzrokuju je i teški životni uslovi i pogrešna ishrana.
U odnosu na 2000. godinu, kada je radjeno slično istraživanje, uočen je napredak, jer je učestalost pušenja opala za pet odsto, porastao je procenat znanja o prevenciji od HIV-a, a povećano je korišćenje državnih zdravstvenih ustanova u odnosu na privatne ordinacije.
"Bitno je da se ljudi vraćaju tamo gde imaju sva prava, zdravstveno osiguranje, gde mogu da biraju lekara i budu zadovoljni sa njim", rekla je pomoćnik ministra zdravlja Snežana Simić.
Prema prvim rezultatima, utvrdjeno je da svaki četvrti stanovnik ne pere redovno ruke, a da oko 41 procenat stanovništva zube pere više od jednom dnevno.
U odnosu na 2000. godinu povećan je procenat gojaznog stanovništva, i to pretežno zbog veće gojaznosti adolescenata, a kod iste grupacije primećena je veća upotreba alkohola.
Podaci su dobijeni anketiranjem 6.150 domaćinstava i 17.243 člana domaćinstva, od čega je upitnik popunilo 2.721 dece uzrasta od sedam do 19 godina.
Finalni rezultati biće saopšteni javnosti u aprilu naredne godine.
Istraživanje su organizovali Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", a sprovela ga je agencija "Strateški marketing", koja je vršila istraživanje i 2000. godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.