Gradjani Nemački najdeblji su u Evropskoj uniji, pri čemu je bolesno gojazno 75,4 odsto muškaraca i 58,9 odsto žena.
Bolesna gojaznost se, zavisno do izvora, definiše kao težina bar 20 ili bar 30 odsto veća od normalne za odredjenu visinu, uzrast i pol.
Mediji citiraju rezultate studije Medjunarodne asocijacije za proučavanje gojaznosti koja će biti objavljena u nedelju, prema kojoj posle Nemaca na listi najdebljih u EU slede Britanci, Kiprani, Česi i Finci.
No, najveći udeo ljudi koji su bolesno gojazni je u Grčkoj, navodi se u studiji.
Najvitkiji su pak Italijani, Francuzi, Danci, Švedjani i Holandjani.
Loš "rezultat" koji su u istraživanju postigli Nemci, kao i Česi, po oceni stručnjaka može lako da se objasni.
Profesor Univerziteta u Minhenu Bertold Bolecko je za list "Zidojče cajtung" (Sueddeutsche zeitung) podsetio da su Nemci i Česi "najvrednije pivopije", pri čemu "pivo samo daje dodatne kalorije, a ne izaziva osećaj sitosti".
U studiji se ukazuje i da se 60 odsto gradjana Nemačke nedovoljno kreće.
Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je da je bolesna gojaznost poprimila karakter epidemije i ubrojala je medju deset najvećih rizika po zdravlje.
U razvijenim zapadnim zemljama godišnje oko 2,6 miliona ljudi umire od posledica bolesne gojaznosti.
Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je za lečenje bolesti koje pored ostalog nastaju i zbog preterane telesne težine, kao što su dijabetes, srčana i oboljenja zglobova, u Nemačkoj 2003. godine potrošeno više od 73 milijarde evra.
Posebno je tada istaknuto da u Nemačkoj dva miliona dece ima preteranu telesnu težinu, od čega 800.000 pati od bolesne gojaznosti koja se naziva i adipozitas (adipositas, engleski: obesity).
Za samo deset godina, od 1993. do 2004. se udeo predebelih medju nemačkom decom povećao za skoro 30 odsto.
(Beta)
Bolesna gojaznost se, zavisno do izvora, definiše kao težina bar 20 ili bar 30 odsto veća od normalne za odredjenu visinu, uzrast i pol.
Mediji citiraju rezultate studije Medjunarodne asocijacije za proučavanje gojaznosti koja će biti objavljena u nedelju, prema kojoj posle Nemaca na listi najdebljih u EU slede Britanci, Kiprani, Česi i Finci.
No, najveći udeo ljudi koji su bolesno gojazni je u Grčkoj, navodi se u studiji.
Najvitkiji su pak Italijani, Francuzi, Danci, Švedjani i Holandjani.
Loš "rezultat" koji su u istraživanju postigli Nemci, kao i Česi, po oceni stručnjaka može lako da se objasni.
Profesor Univerziteta u Minhenu Bertold Bolecko je za list "Zidojče cajtung" (Sueddeutsche zeitung) podsetio da su Nemci i Česi "najvrednije pivopije", pri čemu "pivo samo daje dodatne kalorije, a ne izaziva osećaj sitosti".
U studiji se ukazuje i da se 60 odsto gradjana Nemačke nedovoljno kreće.
Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je da je bolesna gojaznost poprimila karakter epidemije i ubrojala je medju deset najvećih rizika po zdravlje.
U razvijenim zapadnim zemljama godišnje oko 2,6 miliona ljudi umire od posledica bolesne gojaznosti.
Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je za lečenje bolesti koje pored ostalog nastaju i zbog preterane telesne težine, kao što su dijabetes, srčana i oboljenja zglobova, u Nemačkoj 2003. godine potrošeno više od 73 milijarde evra.
Posebno je tada istaknuto da u Nemačkoj dva miliona dece ima preteranu telesnu težinu, od čega 800.000 pati od bolesne gojaznosti koja se naziva i adipozitas (adipositas, engleski: obesity).
Za samo deset godina, od 1993. do 2004. se udeo predebelih medju nemačkom decom povećao za skoro 30 odsto.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.