Prva verzija izmena i dopuna Zakona o transplantaciji organa nalazi se na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u kojoj se planira uvođenje propisa o pretpostavljenoj saglasnosti, odnosno da su svi građani Srbije potencijalni donori osim u slučaju ako to izričito ne dobiju u pisanoj izjavi kod izabranog lekara u domu zdravlja.
"Najveći problem trenutno je u obezbeđivanju organa. Ovim se omogućava da zakonsko rešenje koje postoji i Hrvatskoj i u Sloveniji, u gotovo čitavoj Evropi, bude i kod nas. Ako smo svi potencijalno primaoci organa i ako bismo u takvoj situaciji želeli da dobijemo organ koji je neophodan za transplantaciju, onda valjda moramo dati mesto pretpostavljenoj saglasnosti da smo svi potencijalni davaoci, sem onih koji to izričito odbiju. U našem društvu se u sve sumnja, pa očekujem da će biti onih koji će govoriti i o potencijalnoj trgovini organa, ali ja tvrdim da to u civilizovanim zemljama nije moguće. Predlog će se nalaziti na sajtu RFZO mesec dana i, ako ne bude ozbiljnih primedaba, naći će se po hitnom postupku u Skupštini Srbije na usvajanju", kaže za "Politiku" profesor dr Momčilo Babić, direktor RFZO.
Na naše pitanje kako će biti rešen problem dugih lista čekanja na preglede i operacije, dr Babić ističe da će u narednih tri meseca biće gotov softver koji će finansirati RFZO i proslediti besplatno svim zdravstvenim ustanovama, pa će se postojeće liste čekanja preneti u taj softver. Do tada će biti završeni kriterijumi za stavljanje na listu, odnosno ko su prioritetni slučajevi.
"Liste čekanja će se praviti za one procedure gde mora da se čeka duže od mesec dana. Softver će sprečiti svaku vrstu zloupotreba. Na primer, neko se nalazi na listi, ali može da 'napreduje' uz određene uslove. Da bi se to sprečilo, mora da postoji kontrolni sistem. Do sada to niko nije kontrolisao", kaže dr Babić.
Na pitanje da li je u redu da neko ko je zakazao operaciju ugradnje veštačkog kolena u Kragujevcu 2009. stigne na red 2023. godine, naš sagovornik kaže da je tu reč o podsmevanju zdravom razumu.
"Ako u Kragujevcu ne može da se uradi operacija, pacijent treba da bude upućen u Institut 'Banjica' i da kragujevačka filijala Fonda za zdravstveno osiguranje finansira to lečenje. Znam da je do sada RFZO bio dežurni krivac za sve, treba uspostaviti takav sistem kontrole da će se videti i drugi krivci. Taj sistem će podrazumevati više stotina službenika fonda koji će se nalaziti u zdravstvenim ustanovama. Mi uvodimo zaštitnika prava osiguranika. Mi ćemo ih preuzeti iz zdravstvenih ustanova i uposliti da obavljaju kontrolne funkcije. Oni najbolje znaju šta se u ustanovama dešava, a pošto su na platnom spisku fonda – biće neutralni i nezavisni i štitiće interese osiguranika. Dosadašnji zaštitnici prava pacijenata najčešće su štitili direktore", rekao je dr Babić.
(MONDO)
"Najveći problem trenutno je u obezbeđivanju organa. Ovim se omogućava da zakonsko rešenje koje postoji i Hrvatskoj i u Sloveniji, u gotovo čitavoj Evropi, bude i kod nas. Ako smo svi potencijalno primaoci organa i ako bismo u takvoj situaciji želeli da dobijemo organ koji je neophodan za transplantaciju, onda valjda moramo dati mesto pretpostavljenoj saglasnosti da smo svi potencijalni davaoci, sem onih koji to izričito odbiju. U našem društvu se u sve sumnja, pa očekujem da će biti onih koji će govoriti i o potencijalnoj trgovini organa, ali ja tvrdim da to u civilizovanim zemljama nije moguće. Predlog će se nalaziti na sajtu RFZO mesec dana i, ako ne bude ozbiljnih primedaba, naći će se po hitnom postupku u Skupštini Srbije na usvajanju", kaže za "Politiku" profesor dr Momčilo Babić, direktor RFZO.
Na naše pitanje kako će biti rešen problem dugih lista čekanja na preglede i operacije, dr Babić ističe da će u narednih tri meseca biće gotov softver koji će finansirati RFZO i proslediti besplatno svim zdravstvenim ustanovama, pa će se postojeće liste čekanja preneti u taj softver. Do tada će biti završeni kriterijumi za stavljanje na listu, odnosno ko su prioritetni slučajevi.
"Liste čekanja će se praviti za one procedure gde mora da se čeka duže od mesec dana. Softver će sprečiti svaku vrstu zloupotreba. Na primer, neko se nalazi na listi, ali može da 'napreduje' uz određene uslove. Da bi se to sprečilo, mora da postoji kontrolni sistem. Do sada to niko nije kontrolisao", kaže dr Babić.
Na pitanje da li je u redu da neko ko je zakazao operaciju ugradnje veštačkog kolena u Kragujevcu 2009. stigne na red 2023. godine, naš sagovornik kaže da je tu reč o podsmevanju zdravom razumu.
"Ako u Kragujevcu ne može da se uradi operacija, pacijent treba da bude upućen u Institut 'Banjica' i da kragujevačka filijala Fonda za zdravstveno osiguranje finansira to lečenje. Znam da je do sada RFZO bio dežurni krivac za sve, treba uspostaviti takav sistem kontrole da će se videti i drugi krivci. Taj sistem će podrazumevati više stotina službenika fonda koji će se nalaziti u zdravstvenim ustanovama. Mi uvodimo zaštitnika prava osiguranika. Mi ćemo ih preuzeti iz zdravstvenih ustanova i uposliti da obavljaju kontrolne funkcije. Oni najbolje znaju šta se u ustanovama dešava, a pošto su na platnom spisku fonda – biće neutralni i nezavisni i štitiće interese osiguranika. Dosadašnji zaštitnici prava pacijenata najčešće su štitili direktore", rekao je dr Babić.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.