Istraživanje u kome je učestvovalo nešto više od 5.000 gojaznih ljudi, pokazalo je da je želja za hranom zavisnost, kao i da su oni koji imaju neobuzdanu želju za brzom hranom često osuđivani od strane okoline na isti način kao i zavisnici od narkotika.

Čak 76 odsto učesnika uporedilo je svoju slabost koju osećaju u trenutku želje za hranom sa slabošću koju osećaju nikotinski zavisnici, a više od 55 odsto svoju "zavisnost" od brze hrane upoređuje sa alkoholizmom i zavisnošću od narkotika.

Istraživanje je pokazalo i da većina, odnosno čak 94 odsto ljudi hranom pokušava da "podigne" raspoloženje. Ipak, čak 77 odsto ispitanika kaže da hrana može da ih oraspoloži samo u trenutku, ali da se kasnije zbog prejedanja osećaju još gore.

"Ljudi naviknu na jednu vrstu hrane kojom pokušavaju da se oraspolože i to ubrzo postane navika", rekao je za "Dejli mejl" dr Džejms Stab.

"Prava opasnost je što ljudi nakon prejedanja ili konzumiranja nezdrave hrane kojom pokušavaju da se 'uteše', osećaju grižu savesti zbog nedostatka samokontrole".

Još jedan od problema sa brzom hranom je, po mišljenju jednog od istraživača Tem Fraj, što one sadrže određene aditive, koji osim što su štetni po zdravlje, izazivaju i zavisnost, zbog čega osoba unosi sve veće količine hrane u organizam.