"Ne, nije bolelo", kaže Mark Karemangingo, samouvereno i stidljivo istovremeno. Ovaj momak od 18 godina je upravo obrezan, lekar mu je hirurškim zahvatom uklonio prepucijum, kožicu koja pokriva glavić penisa. Zahvat je trajao oko 15 minuta. Mark Karemangingo se nalazi ispred vojne bolnice u glavnom gradu Kigaliju, iza njega, tabla na kojoj piše "Centar za obrezivanje muškaraca".

"Plašio sam se. Bilo je toliko mnogo ljudi. Ali doktor koji me je obrezao je bio vrlo prijatan. Dobro su to uradili", kaže Mark za DW.

Mark je jedan od 200.000 muškaraca u Ruandi koji su do sada obrezani, u okviru vladinog programa. To je malo, s obzirom na cilj od dva miliona, koji je vlada sebi postavila do kraja godine.

Dr Sabin Nsanzimana vodi odeljenje za HIV/AIDS: "Kada smo počeli program, bili smo veoma ambiciozni. Sve prethodne kampanje nisu donele prave rezultate. Posebno jer se upotreba kondoma ne može izmeriti", kaže Nsanzimana. Sve se promenilo od kako se počelo sa obrezivanjem: "To je lako uraditi, jeftino je i ne mora da se ponovi."

U Ruandi je 2,9 odsto stanovnka inficirano HIV-om, dakle troje od 100 ljudi. Za poređenje: u Nemačkoj je stopa infekcije manja od 0,1 odsto, u Bocvani na jugu Afrike čak 23 odsto. Naučnici u istočnoj Africi su došli do zaključka da je rizik kod obrezanih muškaraca da se zaraze HIV-om za 60 odsto manji.

Na početku kampanje, u Ruandi je bilo obrezano samo 13 odsto muškaraca, većinom muslimana. Međutim, 90 odsto stanovnka Ruande su katolici. "Bilo je potrebno neko vreme da ljude ubedimo da ovo nema versku pozadinu već da se radi o zaštiti i prevenciji", kaže dr Sabin Nsanzimana.


U međuvremenu, samo u vojnoj bolnici u Kigaliju svakog dana se obreže do 25 muškaraca. Uskoro će ih biti hiljadu nedeljno i to zahvaljajući jednoj novoj metodi za koju nije potreban skalpel - bez bolnih sporednih efekata.

Međutim, obrezivanje ne štiti od drugih polno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Zato, nikako ne bi trebalo da bude pogrešno shvaćeno kao "nevidljivi kondom", upozorava dr Nsanzimana.