U Nemačkoj, medicinska tehnika donosi prihode od više milijardi evra godišnje. Jedna od firmi koja se bavi modernim aparatima koje olakšavaju život pacijenata je "Sajberdajn Ker Robotiks" (Cyberdyne Care Robotics), čije sedište se nalazi u Bohumu, a u kojoj su zaposleni lekari, terapeuti i inženjeri. Ta nemačko-japanska firma radi na robotu koji pomaže paraplegičarima da se samostalno kreću. Nakon eksperimenata na Univerzitetskoj klinici u Bergmanshajlu, to "robotsko odelo" trebalo bi da bude pušteno na evropsko tržište.

Delotovorno ali skupo

Doktori beleže značajne rezultate. Na primer, pacijenti koji su ranije bili u invalidskim kolicima, nakon pet meseci takve terapije, uspeli su kreću samo uz pomoć hodalice. Tome stremi i Filip fon Glicinski. Ipak, najmodernija tehnika ima i svoju cenu. Trening u robotskom odelu u trajanju do dva sata košta 500 evra.

Organizacija NEDA, iza koje stoji japansko Ministarstvo privrede, podržava tu inicijativu. Da bi doprinela razvoju terapije robotima u Evropi, NEDA je nemačko-japanskoj firmi stavila na raspolaganje 24 takva odela, u vrednosti od 2,3 miliona evra.

To futurističko ortopedsko pomagalo zove se "Hajbrid Asistiv Limb" (Hybrid Assistive Limb – HAL), a prve verzije razvio je japanski naučnik Jošijuki Sankaj. U Sankajevoj domovini takvi roboti se već koriste u 160 ustanova, uključujući i klinike, centre za rehabilitaciju i staračke domove.

Međutim, da bi se ta naprava upotrebljavala na pacijentima u Evropi, neophodne su određene korekcije. Za njih je bio zadužen profesor Tomas Šilauer koji je više meseci radio na odelu tokom isprobavanja na klinici Bergmanshajl, piše DW.

Filip fon Glicinski jedan je od prvih pacijenata koji su isprobali to odelo u Centru za neurobotički trening (Zentrum für Neurorobotales Bewegungstraining) u Bergmanhajlu. Taj 35-godišnji arhitekta nalazi se u invalidskim kolicima, nakon saobraćajnog udesa. Ipak, uz pomoć moderne tehnike, on ponovo uči da hoda. Korak po korak.

Povezane vesti

"Pacijent nije pasivan, već odašilje impulse i sam sebe pokreće. Ponovo oseća ono što ranije nije mogao da oseti", kaže Fon Glicinski.

Stabilizatori na kukovima i nogama pacijenta pomažu mu da stoji. Međutim, u ovom aparatu nalaze se i posebni senzori koji prepoznaju impulse nervnog sistema na koži. Na taj način, robotsko odelo uz pomoć malih motora pokreće delove tela.

"Mozak šalje signal, koji se u uobičajenim slučajevima prenosi do mišića putem nerava. Kod pacijenata koji nisu potpuno paralizovani, u mišićima još uvek postoje mali impulsi. I njih možemo meriti i snimati kroz kožu. Robot zatim pojačava signal i pokreće odgovarajuće motore ovog egzoskeleta", kaže Tomas Šildauer.

Robotsko odelo nije namenjeno samo paraplegičarima, već i pacijentima sa oboljenjima mišića kao što je parkinsonova bolest ili onima koji su pretrpeli šlog. Njihovi mišići više nisu u stanju da izvrše komande koje zadaje mozak, ali te zadatke može da ispuni ova naprava.

Postoje naznake, kaže profesor Šildauer, da trening uz pomoć robota obnavlja i nadograđuje već postojeće funkcije mišića, kao i strukture mozga, koje dugo nisu bile korišćene. Pokreti se uvežbaju. Čini se da pacijenti uspevaju da ponovo uspostave stare cikluse pokreta i čak i da ponovo prohodaju.