Novo istraživanje stručnjaka s američkog univerziteta Emori pokazalo je da čitanje knjiga može da osnaži veze između moždanih ćelija i trajne neurološke promene, slično kao mišićno pamćenje.

Promene su uočene u levom temporalnom korteksu, delu mozga odgovornom za jezik, kao i u glavnoj osetljivoj zoni mozga.

Neuroni te zone povezani su s podsticanjem svesti da misli da radi nešto što zapravo ne radi, fenomen poznat kao simulirana spoznaja.

Na primer, samo zamišljanje da trčimo može da aktivira neurone povezane s trčanjem.

"Neurološke promene koje smo otkrili, povezane s telesnim osećajem i sistemom pokreta, ukazuju na to da čitanje romana može da se prenosi u telo protagoniste", rekao je profesor neurologije Gregori Berns, glavni autore studije.

"Od ranije smo znali da nas dobra priča može, u prenesenom značenju, uvesti u kožu nekog lika, a sada znamo da se događa i nešto na biološkom nivou", istakao je Berns.