Sindrom noćnog jedenja povezan je da "greškom" u genima koji sinhronizuju navike u ishrani sa spavanjem, zaključak je eksperimenta sprovedenog na miševima.

Ovi geni utiču na navike u ishrani, što često dovodi do prejedanja, naročito noću, a samim tim i do gojenja.

"Grešku" u genima ima mali broj ljudi - između jedan i dva odsto, a znaci su često buđenje noću, pri čemu osoba ne može da zaspi dok nešto ne pojede.

Ovaj sindrom nedavno je klasifikovan kao poremećaj u ishrani, a oni koji ga imaju, najčešće konzumiraju nezdravu visokokaloričnu hranu, što dovodi do povećanja broja kilograma, a nekada i gojaznosti.

Studija je sprovedena na miševima, čiji je unutrašnji sat genetski modifikovan tako da bude identičan čovekovom unutrašnjem satu. Kada je gen potpuno isključen, miševi su jeli ranije nego inače, a kada dođe do mutacije gena, javljaju se poremećaji u spavanju i isrhani.

Istraživači smatraju da je funkcija ovih gena da regulišu, odnosno sinhronizuju spavanje i obroke i objašnjavaju da "greška" u genu dovodi do poremećaja u ovim navikama.

"Dugo se raspravljalo o tome da li zaista postoji sindrom noćnog jedenja", rekao je vodeći autor studije Sačidananda Panda  sa Salk institute u Americi.

"Ovo otkriće otvara i novu grupu pitanja u vezi sa tim kako se ovaj poremećaj može regulisati", dodaje Panda.