Osnivač doma je Anđelka Vrzić koja ima desetogodišnje iskustvo u radu sa obolelima od te bolesti.

Vrzićeva kaže da prema informacijama kojima ona raspolaže, u Srbiji ima oko 180.000 starih lica kojima je dijagnostikovana Alchajmerova bolest, a da uprkos tako velikom broju obolelih, koji svakodnevno raste, ne postoji ni jedan specijalizovani dom za njihov smestaj.

"Dom u osnivanju za obolele od Alchajmerove bolesti biće otvoren na Čeneju, i rreč je o objektu koji je izgrađen iskljucivo za tu namenu, što znaci da zadovoljava tehničke uslove po pravilniku o minimalnim uslovima. S obzirom na to da se radi o specijalizovanoj ustanovi, akcenat će biti stavljen na bezbedonosne aspekte boravka u takvoj ustanovi", rekla je Vrzićeva koja je u inostranstvu bila rukovodilac jedne takve ustanove.

Da je broj obolelih od dementinih bolesti, a samim tim i od Alchajmera kod nas, ali i u celom svetu svakim danom sve veći, potvrdila je i doktor Marija Semnić, specijalista neurolog, docent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i osnivač Centra za demenciju i poremećaj pamćenja, koji je počeo da radi 2010. godine u okviru Klinike za neurologiju Klinickog centra Vojvodine.

"Zvanični izveštaji govore da je 44 miliona ljudi u svetu obolelo od demencije, a predviđa se da će tokom vremna taj broj značajno porasti i da će do 2050. godine biti oko 135 miliona obolelih", rekla je Semnić, dodajući da u svetu svake godine ima oko sedam miliona novoobolelih, odnosno da na svake četiri sekunde jedan čovek oboli od demencije.

Ona je naglasila da je potrebno daleko veće angažovanje celog društva da bi se problemi dementnih osoba lečili i tretirali onako kako treba, a kao pozitivan primer je istakla rad novosadskog Udruženja za Alchajmerovu bolest, koje je, kako je rekla, dokazalo da adekvatan rad sa takvim pacijentima ima veliki značaj u stabilizaciji bolesti.

"Nažalost, danas postoji samo simptomatska terapija jer ne možemo lečiti uzročnika Alchajmerove bolesti, ali pravilnim postupanjem - kako farmakoterapijskim delovanjem, tako i nefarmakološkim metodama - mogu se postići značajni rezultati u stabilizaciji bolesti", rekla je Semnićova, istakavši da je ovoj regiji potrebna bolje i adekvatnije zbrinjavanje obolelih i veće ulaganje u smeštajne i druge kapacitete.

Jedna od najbitnijih stvari u vezi sa obolelima od Alchajmerove bolesti, po mišljenju doktorke Semnić, jeste negovatelj, bilo da je reč o rodbini ili nekom drugom negovatelju. Izuzetno je važno da taj negovatelj bude miran, jer kako je istakla, postoji izreka "miran negovatelj - miran pacijent".

Dom za smeštaj lica obolelih od Alchajmerove bolesti biće kapaciteta 30 osoba, a kako je istakla njegov osnivač Anđelka Vrzić, u Domu će u potpunosti biti ispoštovani svi standardi koje propisuje zakon - da u domu obavezno mora biti zaposlen jedan socijalni radnik, minimalno šest negovatelja, koji mogu biti ili negovateljice ili medicinske sestre, jedan administrator, servirka i spremačica.

"Propisani broj zaposlenih dopunićemo sa određenom strukturom radnika koji će zadovoljiti neke više standarde, a to znači da ćemo zaposliti još dva negovatelja, te radno - okupacionog terapeuta i fizioterapeuta, jer pored farmakoloske terapije veliku pomoć u pravilnom tretmanu bolesti pruža radna i fizioterapija", rekla je Vrzićeva dodajući da na sajtu Doma zainteresovani mogu saznati više detalja o toj ustanovi.