Miljani Đorđević (10 godina) iz Gnjilana kohlearni implant ugrađen je kada imala svega 18 meseci. Danas je ona četvrti razred osnovne i drugi razred muzičke škole. Takođe, na Evropskom takmičenju za mlade muzičare održanom u Vranju, osvojila je treće mesto u sviranju klavira.

Valentin Horvat (15 godina) je iz Subotice. Operisan je sa pet godina zbog teške gluvoće. Danas se aktivno bavi plesom i osvaja medalje.  

"Zahvalna sam profesoru Nenadu Arsoviću koji me je operisao i sada super čujem. Zahvalna sam i mojoj mami koja je bila uporna da mi pomogne. Sviram klavir, to mnogo volim i želim da jednog dana postanem pijanistkinja", rekla je na beogradskoj konferenciji za novinare povodom predstavljenja naprednih rešenja za lečenje teškog gubitka sluha i nagluvosti, Miljana Đorđević, sa malo treme u glasu, ali tečno, kao da nikada nije imala probleme sa sluhom i govorom.

Bila je beba kada je operisana, ne seća se tih dana, ali se seća kada je krenula u obdanište i kada su je deca ponekad zadirkivala, a ona se stidela... "Sada sam to prevazišla, sve čujem normalno", kaže Miljana.

"Procenjuje se da se u Srbiji godišnje rodi jedan do tri promila dece sa slušnim oštećenjem, od kojih jedan promil ima teško oštećenje sluha koje može da se otkloni ugradnjom kohlearnih implantata. Mi na Klinici to radimo od 2003. i do sada je sluh rehabilitovalo petoro odraslih, kao i 105 dece kojima je nabavku implantata u najvećem broju finansirao Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Implantati, kao i intervencija, su besplatni za osobe do 26 godina starosti. Država za sada godišnje plaća pet takvih operacija, ali se pokazalo da je to sasvim dovoljno", rekao je direktor Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Nenad Arsović, koji je operisao Miljanu i Valentina.

On je objasnio da implante deci koja imaju probleme sa sluhom treba ugraditi u što ranijem uzrastu jer su tako veće šanse da dete kasnije može da nauči da govori.

"Međutim, problem je u tome što se roditelji teško odlučuju za takvu vrstu lečenja i odlažu ga, a to je gubitak za dete. Naš najmlađi pacijent je imao 11 meseci, a u svetu je operisana i petomesečna beba."



Doktor Arsović je objasnio da se radi o minimalno invazivnom zahvatu, a da svakoj hirurškoj implantaciji prethode temeljna istraživanja.

"Prvenstveno je neophodno uraditi detaljnu dijagnostiku i što ranije otkriti šta je uzrok, kao i koliki je stepen oštećenja sluha, a taj proces može potrajati od tri do šest meseci, posebno ako je reč o bebama i deci. Tek posle višemesečnog praćenja sluha kod dece odlučuje se o ugradnji implanta. Veoma je važno da se skrining obavi u što ranijoj fazi, još u porodilištima kako bi deca kojoj je možda potrebna pomoć što pre dobila adekvatan tretman. Važno je da naglasim da što se dete kasnije operiše produžava se i period rehabilitacije, pa je preporuka da se intervencija uradi u uzrastu do tri, četiri godine", kaže prof. dr Nenad Arsović.

"Naš tim na Klinici je obučen za ugradnju svih vrsta implantata, a do sada su rezultati fantastični, nismo imali nikakve ozbiljnije kmplikacije, a uspešna je i rehabilitacija pacijenata. Sva deca koja su operisana na vreme su već krenula u redovnu školu. Ono što moram da napomenem, a što iznenadi mnoge roditelje, je da je potrebno neko vreme da se dete navikne na to da čuje, zatim da razume ono što čuje, a potom i da samo razvije govor. Smatra se da ako je dete sa oštećenim sluhom živelo godinu dana, da mu nakon operacije treba i do dve godine da progovori. Ta deca, ako su na vreme operisana, prošla rehabilitaciju i kasnije uspešno uradila određene psihološke testove, idu redovno u školu i imaju normalan društveni život. Takođe, želim da napomenem i to da se u praksi pokazalo da su ovi implantanti mnogo bolji od slušnih aparata jer pacijentu omogućavaju da čuje bolje, širi spektar zvukova i šumova."

Sa kohlearnim implantom se živi ceo život, a rok trajanja sadašnjeg modela je i do 40 godina.

Prema podacima austrijske kompanije Med-El, proizvođača slušnih aparata, širom sveta postoji velika potreba za slušnim implantatima. "Trenutno, manje od deset odsto ljudi koji pate od ozbiljnog oštećenja sluha dobija slušni implantat. U Centralnoj Evropi godišnje se na jedan million stanovnika ugradi oko 25 kohlearnih implantata. U drugim regionima taj broj je samo pet ili čak i manji", rekao je predstavnik kompanije Med-El, dr Evald Turner i dodao da najjeftiniji kohlearni implant košta 7.900 evra.

"Cena zavisi od modela, jer mi proizvodimo nekoliko različitih, oni nisu jefitni, ali ako se gleda iz drugog ugla, treba se zapitati koliko košta ako se implantat ne ugradi i osoba ostane gluva ili nagluva ceo život", kaže Turner.