Rezultati ukazuju da probiotici, suplementi koji povećavaju broj dobrih bakterija u crevima, pomažu i u borbi protiv anksioznosti, tako što menjaju način na koji procesiramo emocije.
I dok se probiotici sastoje od sojeva dobrih bakterija, prebiotici su ugljeni hidrati koje te dobre bakterije koriste kao hranu. Sa sve brojnijim dokazima da dobre bakterije utiču na funkcije mozga i mentalno zdravlje, probiotici i prebiotici postali su interesantna tema studija koje se bave mogućim načinima za ublažavanje anksioznosti i simptoma depresije.
"Prebiotici su dijetetska vlakna (kratki lanci molekula šećera) koje dobre bakterije razlažu, i koriste da bi se množile", objašnjava za "Hafington post" vođa istraživačkog tima, psihijatar i neurobiolog sa Oksforda, dr Filip Barnet. "Prebiotici su hrana za dobre bakterije koje se već nalaze u digestivnom traktu."
Da bi testirali efikasnost prebiotika u smanjenju anksioznosti, istraživači su oformili grupu od 45 zdravih, odraslih ispitanika, straosti između 18 i 45 godina. Jednoj grupi davani su prebiotici svakog dana tokom tri nedelje, a drugoj placebo. Nakon tri nedelje, ispitanici su popunjavali nekoliko testova kojima je ispitivano kako procesuiraju emocionalne informacije, tako što su ocenjivali pozitivan ili negativan "naboj" određenih reči.
Ispostavilo se da ispitanici iz grupe koja je uzimala prebiotike obraćaju više pažnje na pozitivne informacije, nego oni kojima je davan placebo, što sugeriše da je "prebiotik" grupa imala niži nivo anksioznosti kad su ispitanici suočeni sa negativnim stimulusima. Postignuti efekat sličan je onom koji se primećuje kod pojedinaca koji su na terapiji antidepresivima ili lekovima protiv anksioznosti.
Osim toga, ispostavilo se da ispitanici koji su uzimali prebiotike imaju niži nivo kortizola, hormona stresa koji se dovodi u vezu sa anksioznošću i depresijom.
Dok je ranijim studijama već dokumentovano da promena crevne flore u dobrom smeru smanjuje nivo anksioznosti kod miševa, ova studija je prva koja se bavila proučavanjem ovog fenomena kod ljudi.
Istraživanje koje je prošle godine sprovedeno na Univerzitetu Los Anđelesa pokazalo je da žene koje su redovno konzumirale jogurt bogat probioticima reaguju drugačije prilikom ispitivanja moždanih funkcija tokom prepoznavanja emocija, nego one koje nisu uzimale ovu namirnicu.
"U radu sa pacijentima često čujemo da nikada nisu imali epizode depresije ili anksioznosti dok se nisu suočili sa problemima sa varenjem", objašnjava dr Kirsten Tilič, koja je učestvovala u istraživanju. "Naša studija pokazuje da je veza između digestivnog trakta i mozga - dvosmerna ulica."
Da li idemo u susret budućnosti u kojoj će određena mentalna stanja moći da se tretiraju ciljanim koktelima probiotika ostaje da se vidi. "Moguće je da će prebiotici i probiotici u budućnosti biti korišćeni kao 'dodatak' konvencionalnim metodama lečenja određenih mentalnih problema", zaključuje dr Barnet.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Pretučena Sloboda Mićalović: Poznata glumica se nalazi u Urgentnom centru