Takođe, kao jedan od velikih uspeha on je naveo i obnovu niške Klinike za kardiohirurgiju, gde je pre nekoliko dana urađena prva ugradnja pumpe za mehaničku potporu srca van Beograda. U toj klinici se intervencije na srcu rade pet puta nedeljno, pa žitelji juga Srbije više neće morati za takve zahvate da dolaze u Beograd.

"Zatekli smo zgradu kardiohirurgije koja je zarasla u korov, a danas je jedna od najsavremenijih klinika u Evropi", rekao je Lončar u intervjuu Tanjugu.

Za narednu godinu, ministar najavljuje početak radova na drugoj kuli KCS-a, nabavku novih aparata, kraće liste čekanja i uvođenje novih lekova na listu Republičkog zdravstvenog fonda.

Uspehom Lončar smatra i rad Budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu, zahvaljujući kojem je u 2015. godini 24 dece sa retkim bolestima otišlo na lečenje, dok je za 19 njih urađena dijagnostika.

Ministar kaže da Fond sada ima dva miliona evra na računu i radi potpuno transparentno uz dvostruke kontrole, a zbog čega je sve manje poziva preko medija za pomoć obolelima, navodi ministar.

Početkom novembra proradio je Nacionalni centar za gama nož, najsavremeniji aparat kojim se tumori na mozgu tretiraju gama zracima, bez otvaranja glave i oštećenja okolnih tkiva. Iako je prvobitno bilo najavljeno da će do kraja godine biti tretirano 50 pacijenata, bilo ih je oko 100, naglasio je Lončar.

"Naši pacijenti ne moraju više da idu u Tursku ili na neko drugo mesto na lečenje, već je oko 100 pacijenata tretirano gama nožem, bez dodatnih troškova, bez odlaska u inostranstvo", rekao je on i dodao da na tretman u Srbiji sada čekaju pacijenti iz inostranstva, za koje je cena 3.000 evra.

Do sada je i devet pacijenata primilo kubansku vakcinu "Cimavaks EGF" za lečenje adenokarcinoma pluća, koja je 10. decembra prvi put upotrebljena u našoj zemlji.

"Nabavljena su i 64 vozila hitne pomoći, koja su potpuno opremljena, poboljšana je hrana za porodilje u bolnicama, u većini bolnica funkcionišu palijativna odeljenja...", naveo je Lončar.

Ponovio je da u 2016. slede otkazi za nemedicinsko osoblje, a zapošljavanje lekara, medicinskih sestara i tehničara, istakavši da je 2015. posao dobilo 900 lekara, te da je odobreno više od 2.000 specijalizacija.

Komentarišući podatke Lekarske komore Srbije da je ove godine gotovo hiljadu lekara zatražilo sertifikat za odlazak u inostranstvo, Lončar je rekao da je taj problem preuveličan i da je pitanje koliko je zaista lekara i otišlo. On dodaje i da veruje da će se lekari koji su otišli vraćati u Srbiju.

Ministar u značajne poslove ubraja i početak obnove, odnosno krečenja i sređivanja sanitarnih prostorija u svim domovima zdravlja i bolnicama, za šta je izdvojeno oko 700 miliona dinara.

Kad je reč o listama čekanja, nabraja da su one i dalje najduže za operaciju katarakte, kuka i kolena, ali napominje da su i te liste skraćene, te da je cilj ministarstva da ih više ne bude.

Kaže i da će se raditi na implementaciji informacionog sistema u svim ustanovama do sredine godine, kao i da će biti novih lekova na listi RZFO.

"Kupljena su četiti akceleratora, koja bi trebalo da prorade u martu, a potrebno nam je još šest, koje ćemo nabaviti tokom godine", rekao je Lončar, dodajući da su planovi ambiciozni, a izdvajanja za zdravstvo, iako veća nego ranije, i dalje mala.

Ipak, uveren je da se pametnim trošenjem novca koji je na raspolaganju može ostvariti ideja o Srbiji kao lideru zdravstva u regionu. "Moramo pametno da trošimo sredstva i sprečimo korupciju, posebno na nivou javnih nabavki i tendera, da za novac koji imamo dobijemo više od onih koji imaju veća izdvajanja za zdravstvo", objasnio je ministar.

S tim u vezi, dodao je da su rezultati Radne grupe ministarstva na suzbijanju korupcije dobri i da ljudi stiču poverenje, podsetivši da je nekoliko lekara već privedeno zbog korupcije.
Novac je, kaže,. problem i malog broja inovativnih i bioloških lekova na pozitivnoj listi RFZO.

"Kao da mi ne bismo voleli da registrujemo sve te lekove, ali za količinu novca koju imamo moramo da izaberemo lekove koji su najpotrebniji, najbolji. Sve radimo da uštedimo da bismo imali više novca za nove lekove", naveo je Lončar.

Kad je reč o objedinjavanju privatnog i državnog zdravstva, Lončar je rekao da je do kraja godine samo 400, od 1.300 privatnih ustanova dostavilo svoje lične karte i da se nada da će to uraditi i ostali.

"To je prvi korak, moramo da vidimo čime oni raspolažu i da li ispunjavaju uslove, da bismo mogli da garantujemo pacijentima za kvalitet usluge", zaključio je Lončar.