Seoba ptica još nije završena tako da opasnost od pojave ptičjeg gripa u Srbiji još postoji, izjavio je član vladine Radne grupe za primenu plana aktivnosti pre i u toku pandemije Veljko Djerković.
Djerković je agenciji Beta izjavio da zbog visokih temperatura na početku zime, više od 20 vrsta ptica tek treba da počne seobu iz Sibira, a neka jata bi mogla da se zadrže i u Srbiji.
Prema njegovim rečima, seoba ptica trebalo bi da bude završena početkom januara, ali veliki broj ptica zimuje u Srbiji i zato će vanredne mere prevencije na snazi ostati čitave zime.
Ekipe ornitolaga, lovaca i šumara i dalje pretražuju područja na kojima se zadržavaju ptice selice kako bi eventualni slučajevi ptičjeg gripa bili blagovremeno otkriveni.
Iako su u nekim zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska, Rumunija, Grčka i Turska, pronadjene strvine ptica uginulih od viralne influence, odnosno H5N1 virusa, takvih slučajeva u Srbiji još nije bilo.
Patogeni oblici ptičjeg gripa, kao što je H5N1, mogu prouzrokovati pomor domaće živine a tako i veliku materijalnu štetu, ali je proteklih meseci ptičji grip bio u žiži interesovanja javnosti, ne zbog ekonomskih rizika, već zbog opasnosti po zdravlje ljudi.
Od ptičjeg gripa, naime, mogu da obole i ljudi tako što bi infekcija na njih prešla sa ptica ili svinja. Takva infekcija je potencijalno smrtonosna, medjutim do sada je bilo samo izolovanih slučajeva infekcije kod ljudi.
Iako još nisu potvrdjeni slučajevi interhumanog prenosa virusa, a takav virus bi mogao da nastane mutacijom, odnosno genetskim kombinovanjem ptičjeg i humanog gripa, stručnjaci smatraju da je upravo H5N1 mogao da bude izvor pandemije slične onoj koja je 1918.
godine odnela izmedju 40 i 60 miliona života.
Srbija se priprema za nastupanje takve pandemije i država namerava da u narednih nekoliko godina uskladišti 70.000 kutija antivirusnih lekova kojima bi se suzbila zaraza u slučaju eventualnog izbijanja pandemije.
Prema nezvaničnim podacima trenutne zalihe su 5.000 kutija "oseltamivira", antivirusnog leka poznatog pod komercijalnim nazivom "tamiflu", a u toku je nabavka još 10.000 kutija.
Djerković je agenciji Beta izjavio da zbog visokih temperatura na početku zime, više od 20 vrsta ptica tek treba da počne seobu iz Sibira, a neka jata bi mogla da se zadrže i u Srbiji.
Prema njegovim rečima, seoba ptica trebalo bi da bude završena početkom januara, ali veliki broj ptica zimuje u Srbiji i zato će vanredne mere prevencije na snazi ostati čitave zime.
Ekipe ornitolaga, lovaca i šumara i dalje pretražuju područja na kojima se zadržavaju ptice selice kako bi eventualni slučajevi ptičjeg gripa bili blagovremeno otkriveni.
Iako su u nekim zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska, Rumunija, Grčka i Turska, pronadjene strvine ptica uginulih od viralne influence, odnosno H5N1 virusa, takvih slučajeva u Srbiji još nije bilo.
Patogeni oblici ptičjeg gripa, kao što je H5N1, mogu prouzrokovati pomor domaće živine a tako i veliku materijalnu štetu, ali je proteklih meseci ptičji grip bio u žiži interesovanja javnosti, ne zbog ekonomskih rizika, već zbog opasnosti po zdravlje ljudi.
Od ptičjeg gripa, naime, mogu da obole i ljudi tako što bi infekcija na njih prešla sa ptica ili svinja. Takva infekcija je potencijalno smrtonosna, medjutim do sada je bilo samo izolovanih slučajeva infekcije kod ljudi.
Iako još nisu potvrdjeni slučajevi interhumanog prenosa virusa, a takav virus bi mogao da nastane mutacijom, odnosno genetskim kombinovanjem ptičjeg i humanog gripa, stručnjaci smatraju da je upravo H5N1 mogao da bude izvor pandemije slične onoj koja je 1918.
godine odnela izmedju 40 i 60 miliona života.
Srbija se priprema za nastupanje takve pandemije i država namerava da u narednih nekoliko godina uskladišti 70.000 kutija antivirusnih lekova kojima bi se suzbila zaraza u slučaju eventualnog izbijanja pandemije.
Prema nezvaničnim podacima trenutne zalihe su 5.000 kutija "oseltamivira", antivirusnog leka poznatog pod komercijalnim nazivom "tamiflu", a u toku je nabavka još 10.000 kutija.
Pridruži se MONDO zajednici.