Svi, a naročito trudnice, dojilje i deca trebalo bi da jedu morsku hranu bar dva puta nedeljno, uprkos poslednjih godina, izraženoj zabrinutosti oko njene navodne zatrovanosti štetnim materijama, naročito živom, zaključak je nedavne vašingtonske konferencije, održane pod pokroviteljstvom vlada SAD, Kanade, Norveške i Islanda i uz saradnju s Organizacijom UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Hrana iz mora omogućava ljudima da žive duže i zdravije i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, alćajmerove bolesti, moždane kapi, dijabetesa i raznih inflamatornih bolesti, kao što je reumatoidni artritis, ukazali su eksperti na ovom skupu, prenela je agencija Rojters.
Pored toga, nutritivni sastojci kao što su masna kiselina omega-3, jod, gvoždje i holin, kojih ima i u divljoj i u gajenoj ribi, važni su za razvoj mozga i mogu da ublaže simptome poremećaja kao što su disleksija, autizam, hiperaktivnost praćena manjkom pažnje, a neke studije pokazale su da postoji međuzavisnost tih sastojaka i veće inteligencije beba i male dece.
Jedino se savetuje ženama koje planiraju trudnoću da šest meseci pre začeća, kao i tokom trudnoće i dojenja dece ne jedu pojedinu ribu, kod koje je registrovan povećan sadržaj žive - ajkulu, sabljarku, kraljevsku skušu, šnicle velikih tuna i kitovo meso.
Neki stručnjaci, medjutim, tvrde da je i tolika predostrožnost preterana jer selen, još jedan element kojeg ima u okeanskoj ribi, neutrališe efekte žive konzumirane u hrani. Toj činjenici je dosad pridavano premalo pažnje, kažu stručnjaci, a njome se, na primer, može objasniti da stanovnici Sejšela jedu ribu 12 puta nedeljno i ne pokazuju znakove trovanja živom.
"Prednosti jedenja morske hrane daleko nadmašuju rizik od unošenja male količine žive koju ona sadrži", tvrdi Vilijam Lendz (William Lands), penzionisani profesor biohemije na univerzitetima Mičigen i Ilinois.
(Tanjug)
Hrana iz mora omogućava ljudima da žive duže i zdravije i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, alćajmerove bolesti, moždane kapi, dijabetesa i raznih inflamatornih bolesti, kao što je reumatoidni artritis, ukazali su eksperti na ovom skupu, prenela je agencija Rojters.
Pored toga, nutritivni sastojci kao što su masna kiselina omega-3, jod, gvoždje i holin, kojih ima i u divljoj i u gajenoj ribi, važni su za razvoj mozga i mogu da ublaže simptome poremećaja kao što su disleksija, autizam, hiperaktivnost praćena manjkom pažnje, a neke studije pokazale su da postoji međuzavisnost tih sastojaka i veće inteligencije beba i male dece.
Jedino se savetuje ženama koje planiraju trudnoću da šest meseci pre začeća, kao i tokom trudnoće i dojenja dece ne jedu pojedinu ribu, kod koje je registrovan povećan sadržaj žive - ajkulu, sabljarku, kraljevsku skušu, šnicle velikih tuna i kitovo meso.
Neki stručnjaci, medjutim, tvrde da je i tolika predostrožnost preterana jer selen, još jedan element kojeg ima u okeanskoj ribi, neutrališe efekte žive konzumirane u hrani. Toj činjenici je dosad pridavano premalo pažnje, kažu stručnjaci, a njome se, na primer, može objasniti da stanovnici Sejšela jedu ribu 12 puta nedeljno i ne pokazuju znakove trovanja živom.
"Prednosti jedenja morske hrane daleko nadmašuju rizik od unošenja male količine žive koju ona sadrži", tvrdi Vilijam Lendz (William Lands), penzionisani profesor biohemije na univerzitetima Mičigen i Ilinois.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.