"Ništa tako ne uplaši lekara kada kod devojke od 25 godina dijagnostikuje karcinom grlića materice ili kod devojke od 19 ili 20 godina tešku prekancerozu (CIN II, III) grlića meterice. Svedok sam da to više nisu sporadični slučajevi, već svakodnevica i realnost. U poslednjih šest meseci imao sam dve pacijentkinje ispod 30 godina sa karcinomom grlića materice. Još više zabrinjava podatak da sam u istom vremenskom periodu imao 14 pacijentkinja od 19 i 20 godina i mlađih sa teškim prekancerozama grlića materice (CIN II , III)", kaže za "Život plus" Dr Igor Jeremić, specijalista ginekologije, radiotalasne dermatohirurgije.

"Prvo što se u tom trenutku zapitam je vreme nastanka HPV infekcije i kasnijeg dijagnostičkog propusta koji je doveo do tako teške dijagnoze. Prekanceroze i karcinom grlića materice ne nastaju sami od sebe. Postoji evolutivni period od tri do deset godina. To je vreme koje je neophodno da HPV infekcija razvije svoju kliničku sliku na grliću materice. Taj dijagnostički vakuum od nekoliko godina je vreme pravovremene terapije ili slobodno mogu reći vreme kada se dese i greške", kaže doktor.

On objašnjava da je prva i najveća greška izbegavanje kolposkopskog pregleda kod mladih devojaka pod izgovorom da je papa test dovoljan. Kolposkopski pregled otkriva početne stadijume kondiloma (supkliničke) i patološke slike na grliću (mozaik, punktacije, AW epitel) takođe znake HPV infekcije grlića materice. I kad se dijagnostikuje promena se prati bez dodatnih analiza i eventualne terapije.

Praćenje dovodi do napredovanja HPV infekcije. Kondilomi se šire na vaginu i grlić unutra, a na kožu velikih usana, i analno spolja. Na grliću promene napreduju, patološke slike postaju veće, a prekanceroze teže.

Kad se dijagnostikuju teške promene (CIN II, III), ili se izbegava terapija zbog mladosti pacijentkinje, ili se primenjuju suviše radikalne metode. Izbegavanje vodi u karcinom grlića materice, a radikalne metode (klasična konizacija nožem) deformišu grlić, što kasnije ima posledica na reproduktivnu sposobnost mlade devojke.

Iz navedenog zaključujemo da su greške dijagnostičko-terapijske prirode, a ako tome dodamo i strah mladih devojaka od odlaska ginekologu kombinovan sa ranim nezaštićenim seksualnim odnosima, rezultat je sve veći broj obolelih sa prekancerozama i karcinomom grlića materice.

"Svedok sam velikog broja pogrešnih tumačenja, preporuka i zabluda, koje se odnose na radiotalasnu LOOP eksciziju kao najmoderniju terapijsku metodu za lečenje prekanceroza na grliću materice kod mladih devojaka koje nisu rađale. Kada jedna terapijska metoda postane najbolji izbor za pacijenta uvek se javljaju nenamerne, ali i namerne zloupotrebe koje su u vezi sa njenom primenom. Kao lekar koji je u svetu uradio najviše radiotalasnih LOOP ekscizija, svedok sam da ne tako retko danas se pod imenom ove metode od strane lekara nude tehnike i metode koje u najmanju ruku nemaju mnogo dodirnih tačaka", kaže doktor i dodaje:

"Često se intervencije laserom i kauterom predstavljaju kao radiotalasne intervencije iako to nije tako. Tokom 12 godina rada sa radiotalasima napravio sam sopstvenu tehniku radiotalasne LOOP ekscizije koju sam u 2016. godini predstavio na na četiri svetska kongresa.

Koje su prednosti te tehnike u odnosu na druge i zašto se smatra najmodernijom tehnikom lečenja prekanceroza (CIN I,II, III) na grliću materice?

"Intervencije izvodim isključivo u lokalnoj anesteziji u trajanju od maksimalno pet minuta. Intervencije su bezbolne i beskrvne. Apsolutno je bezbedna tehnika za mlade devojke koje nisu rađale. U potpunosti se otklanjaju promene tipa CIN I, II, III u jednom aktu. Uklanja se deo grlića, ali i specijalnom radiotalasnom vaporizacijom uklanjaju se i eventualne promene koje se šire ka vagini. Šest nedelja nakon intervencije grlić u potpunosti zaraste bez nus-efekta na skraćenje i suženje cervikalnog kanala, što je česta negativna posledica drugih tehnika lečenja. Nakon dva meseca pacijentkinja može ostati trudna.

Moram podvući činjenicu da je samo pravilno urađena radiotalasna LOOP ekscizija garant izlečenja. Svaka manipulacija tehnikom rada ili drugom tehnologijom neće imati ni približni terapijski efekat kao prava radiotalasna LOOP ekscizija, a što je najgore često imamo i pogoršanje ili maskiranje pravog problema, a posledica je lažna slika izlečenja.
Definitivno je za najmoderniju tehnologiju potrebno imati najmoderniji dijagnostičko-terapijski pristup. A, sam radiotalasni aparat bez primene prave tehnike lečenja nema terapijskog učinka."