Evo šta su pokazala istraživanja - kako se hrane deca u svetu, a kako u Srbiji i koje su im "slabe tačke" u ishrani.
Istraživanja pokazuju kako se ishrana dece razlikuje od zemlje do zemlje, na šta utiču razni sociološki i društveni faktori, ali da se jedno ne menja - deca se svuda suočavaju sa određenim nutricionističkim izazovima. Ipak, koliko su ove razlike relevantne, imajući u vidu da stručnjaci kažu kako se budućnost ishrane kreće u pravcu "personalizacije"?
Prema istraživanjima kompanije Nestlé u okviru globalnog projekta Nestlé for Healthier Kids, u Sjedinjenim Američkim Državama, 16 odsto dece ima naviku da preskače ručak. Na drugoj strani sveta, u Rusiji, 30 odsto mališana na dnevnom nivou ne unosi dovoljnu količinu povrća. Takođe, u Kini, poznatoj kao zemlji raznovrsnih i egzotičnih ukusa, deca konzumiraju samo 16 odsto preporučenog unosa mlečnih proizvoda.
Šta nam govore ove podaci? Načelno, da iako žive u globalizovanom svetu, deca koja odrastaju na različitim mestima na planeti imaju tendenciju da se drugačije hrane, i da se suočavaju sa drugačijim vrstama izazova u ishrani. Na njihove navike, naravno, utiču konkretne okolnosti poput dostupnosti određenih namirnica, ali i društveni i kulturni faktori koji se prenose sa generacije na generaciju. Zato, nije čudno što stručnjaci počinju da ishranu ispituju individualno, radije nego putem opštih preporuka za svaku pojedinačnu osobu.
"Najveće promene, kada govorimo o budućnosti ishrane, desiće se kako se krećemo ka takozvanoj personalizovanoj ishrani", ističe nutricionistkinja Koraljka Novina Brkić, "Preporuke o ishrani se već sada dele na grupe po uzrastu, jer nije svejedno koliko godina imamo, ili prema zdravstvenom stanju - a kasnije će ona postati baš skrojena po meri svakog od nas, sve u svrhu našeg što kvalitetnijeg života u starijoj dobi", dodaje ona.
Kakva je situacija kod mališana u Srbiji? Istraživanje u našoj zemlji, koje je u okviru projekta "Zdravo Rastimo" sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", pokazalo je da 56,9 odsto sedmaka kupuje sendviče ili peciva kao obrok u školi, a da preporučen unos od pet obroka dnevno upražnjava tek svaki četvrti ispitani učenik. Takođe, svaki osmi đak ima manje od tri obroka dnevno, a povrće nije zastupljeno u svakodnevnoj ishrani kod 35,6 odsto učenika.
Uz uvažavanje svih društvenih okolnosti, i bez obzira na razlike u ishrani mališana koji žive u različitim zemljama, dečija ishrana svakako treba da uključuje redovne obroke, sa svim važnim nutrijentima za njihov pravilan rast i razvoj. Kao što smo videli iz rezultata istraživanja, "problematične tačke" u ishrani dece širom sveta se razlikuju - ali ono na šta se moramo fokusirati je činjenica da one itekako postoje.