Crna statistika pokazuje da je za svaku petu smrt u našoj zemlji odgovoran upravo rak i da od milion dece od malignih bolesti oboli njih 335.
Prema nezvaničnim podacima Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, u našoj zemlji je u ovoj godini otkriveno 58.000 novoobolelih od maligniteta, dok je po zvaničnim podacima Instituta "Batut", taj broj pre samo četiri godine iznosio 38.000.
Crna statistika pokazuje da je za svaku petu smrt u našoj zemlji odgovoran upravo rak. Da je stanje više nego alarmantno, istakla je i Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju u Beogradu, koja je uverila da je za crnu statistiku zaslužno NATO bombardovanje, jer je stopa maligniteta posle 1999. upadljivo povećana, posebno kod dece, piše "Alo!".
"Tumori koji su bili rezervisani samo za stariju populaciju sad se javljaju kod najmlađih. Broj pacijenata je sve veći, a zakrčenost onkoloških institucije je takođe sve veća", istakla je dr Grujičić na Prvom srpskom lekarskom kongresu u Kosovskoj Mitrovici.
Dr Vladimir Kovčin, jedan od najpoznatijih srpskih ali i svetskih onkologa, navodi da u slučaju da su nezvanični podaci o broju obolelih od raka zaista tačni, možemo slpobodno da kažemo da u našoj zemlkji vlada epidemija maligniteta. On objašnjava i da bi država trebalo što pre da na listu lekova stavi i imunoterapiju za sitnoćelijski karcinom i omogući pacijentima modernu, odnosno biološku terapiju lečenja malignih bolesti.
"U NATO bombardovanju došlo je do sagorevanja opasnih hemijskih jedinjenja, a te toksične materije su potom završile u vodotokovima i zemljištu. Naravno da je takva situacija imala svoj uticaj na čoveka. Trebalo bi uraditi paralelnu statistiku obolelih od maligniteta u našoj zemlji, regionu i ostatku Evrope, kako bismo tačno znali kolike su posledice", kaže dr Kovčin za "Alo!".
Darko Laketić, predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bonbardovanja, kaže da je u saradnji sa Institutom "Batut" urađeno naučno-medicinsko istraživanje, koje je pkazalo da je postaojao nepoznati toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom za nastanak malignih bolesti.
"Kao ispitavanu grupu uzeli smo decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje ima veliku naučnu vrednost. U narednoj fazi istraživanja, Komisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, a od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolsti krvi potrebno je oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje", rekao je Laketić.
Alarmantni podaci
Muškarci u Srbiji najčešće obolevaju od raka pluća, debelog creva, žeuca i prostate.
Žene u Srbiji najčešće obolevaju od tumora dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice.
Na milion dece u Srbiji oboli 335, dok je evropski prosek 165.
Sa izuzetkom raka želuca, čija učestalost opada, i raka grlića materice, koji pokazuje oscilacije, kod svih vodećih malignih bolesti uočava se poras obolevanja i umiranja.
Od 3.000 italijanskih vojnika koji su posle 1999. bili na Kososvu od raka je umrlo 350 njih.