Situacija koja traje već neko vreme - epidemija korona virusa i vanredno stanje, odražavaju se i na naše mentalno zdravlje.
Pandemija Covid-19 donela je sa sobom velike promene u načinu svakodnevnog življenja, kao i niz negativnih osećanja, najviše strah, ljutnju, brigu. Pored ovih negativnih osećanja, kod određenih grupa ljudi javlja se i osećanje krivice.
To osećanje javlja se kod osoba koje su među prvima razvile simptome, u vreme kada još nije bilo restriktivnih mera, kada je epidemija delovala daleko, te su infekciju preneli i na ljude u svojoj okolini.
Ukoliko su virus preneli i na članove svoje porodice, te osobe često prijavljuju izražen osećaj krivice, da su "mogli da znaju šta može da se desi" ili "da su na određeni način krivi što su zaraženi".
Kako je epidemija napredovala, ljudi su postajali sve svesniji mogućnosti da se zaraze ili prenesu zarazu i pre pojave simptoma, pa je rastao broj ljudi koji su sebe stavljali u samoizolaciju – karantin.
Međutim, to nije "zaustavilo" osećaj krivice, jer se sada to osećanje javlja kod mnogih zbog toga što ne mogu da ispune svoje roditeljske ili poslovne dužnosti. Takođe, neki se osećaju kao "da izbegavaju dužnosti, da ostaju kod kuće dok se napolju dešava borba", što je posebno izraženo kod zdravstvenih radnika.
Jedna od prvih mera uvedenih u svetu i kod nas je onemogućavanje kretanja starijih od 65 godina. Nova situacija stavlja ove do juče aktivne osobe u pasivnu poziciju u kojoj zavise od drugog, što kod mnogih opet izaziva osećanje krivice.
Osim toga, kod nekih se javlja i "krivica preživelog", mada je to ređe.
U tipičnom obliku, reč je o osobama koje su ozdravile ili se još uvek oporavljaju od ovog virusa, a osećaju krivicu što su uspele da pobede, dok neki drugi nisu u tome uspeli.
Kada je reč o atipičnom obliku, krivica preživelog se odnosi na osećanje krivice u širem smislu – na primer, nekome je posao sigran, dok ljudi okolo ostaju bez posla.
Ukoliko se neko od nas nađe u nekoj od ovih situacija, treba da se zapita šta u toj situaciji zavisi od njega, šta može da promeni.
Najpre, kada smo svi potencijalni izvor zaraze, odgovornost mora da dođe pre osećaja krivice. Kao što i stručnjaci apeluju, svi treba da se ponašamo kao da smo izvor zaraze, ali i da se trudimo da istovremeno zaštitimo sebe.
Odgovorno ponašanje pojedinaca je veoma značajno, kako za tu osobu, tako i za njenu porodicu, ljude u okolini, ali i celo društvo.
Ako ste u karantinu ili odvojeni od porodice, važno je da imate na umu da je ono što radite neophodno da biste zaštitili svoju decu ili kolege.
Savet za starije od 65 godina je da o ovoj situaciji razmišljaju kao o trenutnoj, a za one koji osećaju krivicu zato što su ozdravili - znajte da ta osećanja nisu racionalna, ali jesu prirodna.
VAŽNO!
Prema poslednjim informacijama, u Srbiji je ukupno zaraženo 2.666 ljudi, a preminulo ih je 65.
Domovi zdravlja od 1. aprila funkcionišu kao ambulante za korona virus, a ukoliko osetite simptome virusa, odmah idite u dom zdravlja. Moguće je uraditi i test samoprocene na korona virus na sajtu Ministarstva zdravlja.
Policijski čas u Srbiji je produžen, mlađi od 65 godina ne smeju da izlaze od 17 do pet časova radnim danima, a uvedena je i nova mera - zabrana izlaska za sve od petka do ponedeljka. Dan kupovine za penzionere je pomeren na subotu.