Kardiovaskularne bolesti u Srbiji odnose na hiljade života godišnje, a rizik od bolesti srca i krvnih sudova može da se smanji za čitavih 80 odsto uz nekoliko malih promena životnih navika.
Bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji odnesu više od 53.000 života godišnje. U proseku, u našoj zemlji skoro 150 ljudi dnevno umire od posledica kardivaskularnih problema, a ono što iznenađuje možda i više od ovih podataka je da su ove bolesti nešto što u velikom broju slučajeva može da se spreči ukoliko se pridržavate određenih saveta koji se tiču prevencije. A saveti čak nisu ni previše komplikovani… Problem je samo u tome što ih većina ljudi ne primenjuje, nažalost.
Ako vas je čitava ova situacija sa korona virusom navela da se zamislite nad svojim zdravljem, i podsetila i vas koliko su ljudi u stvari krhki, možda ste ovaj put stvarno odlučili da uradite nešto dobro za sebe, a mi ćemo vam u tome pomoći.
Istraživanja pokazuju da čak i osobe koje spadaju u grupu sa najvišim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova taj rizik mogu da snize i za čitavih 80% ukoliko bi se pridžavali sedam jednostavnih mera prevencije.
Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, ali nije "suviše dobro". Samo je istinito. I naučno dokazano.
Dakle, vaš ili život nekoga koga volite može da spasi:
Budite fizički aktivni
150 minuta umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, savetuje Američko udruženje kardiologa, prenosi WebMD.
Pogledajte i video: Istine i mitovi o treningu!
Hranite se pravilno
Postoji mnogo definicija "pravilne ishrane", ali svaka se svodi na sledeće: zdrava ishrana zasnovana je pretežno na namirnicama biljnog porekla, uz izbegavanje prerađene hrane koja je bogata dodatim šećerima, rafinisanim mastima, konzervansima i aditivima. Drugim rečima, jedite pravu hranu, koju ste sami pripremili i izbegavajte sve što dolazi fabrički upakovano u kesice, konzerve, kutije i slično.
Nemojte da pušite
A ako pušite, prestanite. Ovde možete videti koje opcije su vam na raspolaganju.
Održavajte težinu u zdravim granicama
I imajte u vidu da ovde indeks telesne mase nije baš dobar pokazatelj toga koliko ste zdravi. Umesto toga, kad su kardiovaskularne bolesti u pitanju, obim struka mnogo je precizniji za određivanje toga da li ste u "zdravim granicama" ili ne. Kod muškaraca, obim struka ne bi trebalo da premašuje 102 centimetra, kod žena 89 centimetara.
Pogledajte i video:
Redovno proveravajte krvni pritisak
I krvni pritisak bi trebalo da održavate u zdravim granicama. Niže od 120/80 mm Hg bi bilo idealno.
Vodite računa o holesterolu
Naročito o LDL ("lošem") holesterolu, koji je ozbiljan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti ukoliko je povišen. Trebalo bi da proverite s vremena na vreme nivo holesterola u krvi, a zdrave granice su između 1,55 i 4,53 mmol/L. Povišene vrednosti znače i povišen rizik od ateroskleroze, pre svega, ali i drugih kardiovaskularnih problema.
Proveravajte nivo šećera u krvi
Dijabetes često dugo ostane neotkriven, a generalno značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zato bi trebalo da najmanje dva puta godišnje proveravate nivo šećera u krvi. Normalna vrednost šećera u krvi posle neuzimanja hrane tokom osam do 12 sati (mereno rano ujutru dakle, na prazan stomak) je između 3,6 i 6,1 mmol/L. Ukoliko vrednosti odstupaju od preporučenih, posavetujte se sa lekarom.