"Funkcionalna depresija" je oblik depresije koji je teško uočljiv, ali je sve više izražen u savremenom društvu. Saznajte šta je to, koji su simptomi, kako se ispoljava, kako da pomognete!
Svetu preti globalna kriza mentalnog zdravlja. Zbog COVID-19 koji je nametnuo izolaciju, uveo fizičko distanciranje i doveo do rastućeg siromaštva zabeležen je porast depresivnih i anksioznih ljudi uključujući i zdravstvene radnike koji sve češće traže psihološku podršku i pomoć.
Funkcionalna depresija bila je tema nove tribine Hemofarm fondacije "Na kafi sa psihologom". Reč je o nevidljivom poremećaju kada osoba koja je duboko nezadovoljna svojim životom drugima izgleda kao potpuno srećna i ispunjena. Osobe koje pate od ovog "nevidljivog poremećaja" su po nepisanom pravilu ambiciozne, ostvarene u poslu, sa bogatim socijalnim životom. Iako ostavljaju utisak da je "sve vreme sve u redu", duboko u sebi vape za pomoć.
Prof. dr sci. Dušanka Vučinić Latas, specijalista medicinske psihologije, Bolnica za psihijatriju KBC "Dr Dragiša Mišović-Dedinje", ističe da funkcionalna depresija nije mit, već realnost, i da u najtežim slučajevima može da dovede čak i do samoubistva.
"Često nam se dešava da nam dođu klijenti prvi put i kažu: 'Meni je sve u životu super, imam dobar posao, družim se, izlazim, imam dobru vezu, ali se iznutra osećam užasno'. To bi ukratko bio opis funkcionalne depresije, koju bi preciznije trebalo okarakterisati kao depresiju kod visokofunkcionalnih ljudi. Depresija nikada nije funkcionalna, uvek je maligna. Ono što ovu depresivnost razlikuje od klasičnih oblika depresije jeste to što najviše liči na dugotrajno osećanje depresivnosti koje traje više godina. Ti simptomi nisu istog intenziteta kao za klasičnu depresivnu epizodu. Simptomi koji se pojavljuju su depresivno raspoloženje, koje nije tuga već osećanje beznađa, očaja, praznine, besperspektivnosti, kao i negativan doživljaj sebe i gubitak zadovoljstva. To su ključni simptomi, koje potom prate one tipični - poremećaj sna, poremećaj ishrane i niz drugih. Depresija se može nekada manifestovati kao glavobolja ili bolovi u leđima", kaže Dušanka Vučinić Latas.
Ova depresija se razlikuje od tipičnih oblika depresija i po tome što ljudi koji osećaju ili imaju ovaj poremećaj imaju "socijalnu fasadu", odnosno spolja gledano ne odaju nijedan znak depresije.
"Kod klasičnih oblika depresije ne postoji volja ni za čim. Ne mogu da rade, ne mogu da se druže, ne mogu da imaju veze. A ovde sve to postoji, fasada je savršena i nekada je i mnogo investirano u nju kako bi se spolja izgledalo dobro, a iznutra je strašan osećaj mraka, izolovanosti, praznine i krivice zato što se osoba tako oseća", objašnjava dr Vučinić Latas.
Prema njenim rečima žene češće oboljevaju od depresije, ali su i sklonije od muškaraca da o tome govore, priznaju da su u problemu, da potraže pomoć.
"Muškarci se sa depresijom bore, najčešće, zloupotrebom alkohola. Muškarci su skloniji da prikrivaju, jer postoji mit o muškoj moći da se prizna da se loše oseća, skloni su da se uzimaju alkohol, koji dugoročno prave probleme", kaže ona.
Dušanka Vučinić Latas upozorava da će se, kada se izborimo sa tekućom pandemijom korona virusa, dogoditi nova ozbiljna pandemija - depresije.
"Svet u kojem živimo i koji je delovao koliko-toliko siguran promenio se preko noći i narušen nam je bazičan doživljaj sigurnosti i doživljaja da upravljamo svojim životom. Suočeni sa takvim izazovima svi izlazimo iz stanja psihološke ravnoteže. Uobičajeno je da ljudi sa psihičkim teškoćama u toku akutne krize reaguju umanjivanjem simptomatologije, ali sa završetkom krize dolazi do pogoršanja. Slično možemo očekivati i kod ljudi sa funkcionalnom depresijom koji su, koristeći svoje uobičajene mehanizme 'skrivali' trpnju i uznemirenost dok je kriza trajala te da sada u trenucima vraćanja u 'normalnost' se suočavaju sa ogromnim izazovima ali bez mogućnosti da podele sa drugima svoju unutrašnju trpnju", ističe prof. dr Dušanka Vučinić Latas.
Današnji svet je pun stresova, izazova, zahteva u nekim trenucima u životu...
"Ako se dogodi neki nesrećni sticaj okolnosti, svako može da doživi depresiju. Kada izađu iz depresivne epizode, mnogi ne mogu i ne žele da se sećaju te depresivne epizode svog života, tog stanja mraka, crnila, usamljenosti, praznine, besmisla života. Iz tog osećanja jer je unutrašnja trpnja velika, krene razmišljanje: 'Bolje da me nema, ne mogu više da izdržim'. Dakle, postoji suicidalna namera, drugi nivo je kada počne da razmišlja da stvarno sebi oduzme život, a treći je najopasniji stadijum - kad već ima plan da to uradi", kaže prof. dr sci. Dušanka Vučinić Latas i daje najvažniju poruku:
"Ako primetimo da neko iz našeg okruženja ima neku psihičku muku potrebno je da ne pristanemo na ćutanje o tome i da pokušamo da ih pokrenemo da se obrate psiholozima ili drugim stručnjacima koji im mogu pomoći da se smanji unutrašnji mrak".
POGLEDAJTE CEO RAZGOVOR
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.