Ova godina je veoma stresna za sve, ali i bez pandemije korona virusa, stres može da nas "pogodi" u bilo kom trenutku. Duga i stalna izloženost stresu vrlo je štetna po zdravlje, zato je važno da na vreme prepoznate kada je vaš organizam preopterećen.
Promene raspoloženja i iritabilnost
Ako primećujete da ste veoma promenljivog raspoloženja ili ste stalno nervozni, moguće je da je stres krivac za to.
Ukoliko brzo planete ili se posvađate sa nekim bez razloga, izgubite strpljenje lako ili se zaplačete zbog svake sitnice, sve to mogu biti znaci prevelikog stresa.
Kognitivni simptomi
Često se velika izloženost stresu može prepoznati i po tome što utiče na proces mišljenja neke osobe, na trajanje pažnje, percepciju, fokus, koncentraciju, pamćenje, sposobnost rešavanja problema i razumnog razmišljanja.
Ako primećujete da teže pamtite stvari, ne možete da se koncentrišete, osećate se preplavljenim obavezama i čini vam se da donosite loše odluke, možda je vreme da preduzmete nešto da se oslobodite nagomilanog stresa.
Promena apetita
Bilo kakva promena apetita može da bude bude uzrokovana stresom. Neko hranu koristi kao utehu pa pod stresom jede više, dok drugi potpuno izgube želju za hranom.
Promene u kilaži
Baš kao što preveliki stres može da utiče na apetit, može da se odrazi i na kilažu. Mnogi ljudi ne znaju da stres može da poveća nivo kortizola koji stimuliše apetit i tako podstakne osobu da jede više, što za posledicu ima gomilanje kilograma.
S druge strane, i iznenadno gubljenje kilograma može da bude znak jer stres često dovodi do preskakanja obroka i potpunog gubitka želje za hranom.
Mučnina
Stres može da se manifestuje i glavoboljama, napetim i stegnutim mišićima, ubrzanim radom srca. Ukoliko se ne preduzme ništa u oslobađanju stresa, to može da dovede i do različitih kožnih problema, kao i do slabljenja imunog sistema, zbog čega osoba postaje podložnija bolestima i infekcijama.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.