Profesor Medicinskog fakulteta dao je odgovore na najvažnija pitanja o lekovima i njihovoj upotrebi.
Prof. Dr Janko Samardžić klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu tokom gostovanja u emisiji "RTS ordinacija" razotkrio je brojne zablude o kombinovanju lekova, ali i dao odgovore na neka od najčešćih pitanja i nedoumica na ovu temu.
U vreme pandemije korona virusa, nezaobilazna tema je prevencija od infekcije koja je usmrtila više od 60 miliona ljudi u svetu.
"Kada su virusne infekcije u pitanju, pogrešno je reći da je neki lek najefikasniji, jer za većinu virusa ne postoji ciljani lek“, kaže profesor i naglašava da je prva linija odbrane u borbi protiv virusa antiagregaciona terapija.
"To je aspirin. Imamo istraživanja koja pokazuju da prvi lek koji se daje kod virusne infekcije jeste aspirin, tek kad njega ’istrpimo’, onda se prelazi dalje, pa i na antikoagulacionu terapiju, a koja za cilj ima sprečavanje pojavu ugrušaka", kaže prof. Samardžić.
Lek protiv korone ne postoji, ali zato možemo da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo pojavu teže kliničke slike kod zaraze ovim virusom.
"Po meni, lek koji bi u prevenciji mogao da ima najveću efikasnost i spreči pojavu umerene i teške kliničke slike jeste vitamin D. Naravno, za pacijente koji imaju deficit. Ne treba zaboraviti vitamin C i cink. Cink se vezuje za određene segegmente omotača virusa, to je dokazano za rinoviruse, virus gripa itd", rekao je doktor.
Kada je reč o uzimanju lekova na "svoju ruku" i njihovom kombinovanju, doktor upozoravana određene opasnosti.
"Kada kombinujte lekove, recimo analgetike, vodite računa da se njihova neželjena dejstva ne sabiraju, tj. ne preklapaju, već da budu sa dijamatralno različitog spektra. Paracetamol ima efekat uticaja na jetri, s druge strane ibuprofen utiče na želudac.Treba kombinovati da imaju slične efekte, ali različite neželjene efekte. Vodite računa o tome. Kod glavobolje analgetik treba uzeti čim krenu prvi znaci, poput aure, i to onaj za koji znamo da nam odgovara", kaže profesor.
Uobičajeno je mišljenje da lekove treba uzimati na prazan stomak.
"Sve više lekova se pravi tako da hrana ne utiče na njihovu apsorpciju, odnosno bioiskoristivost, ali postoje i izuzeci. Pojedini antibiotici ne idu uz mleko i mlečne proizvode (ne uzmajte ih 2-3 sata pre i posle terapije), lekovi za osteoporozu su takođe specifični, te se uzimaju na prazan želudac. Za analgetike ovaj savet ne važi", rekao je dr Samardžić i dodaje da ipak treba biti oprezan sa nekim namirnicama poput grejpfruta i đumbira koji utiču na usporavanje metabolizma lekova.
Samardžić je ukazao i na opasnost kombinovanja sedativa sa alkoholom.
"Depresija se ne leči sedativima, mada oni imaju svoje mesto u inicijalnoj fazi, prve 2-4 nedelje, dok antidepresivi ne krenu da daju efekte. Lako se stvara zavisnost, te se već nakon 4-6 nedelja, recimo kod starih, mogu primetiti kognitivni poremećaju, gubi se koordinacija, lako padaju i imaju frakture. Nikako se ne smeju mešati sa alkoholom, jer to može da dovede do smrtnog ishoda usled gušenja."
Ono što je važno kod ove vrste lekova jeste da ih treba postepeno ukidati.
"Treba ih ukidati postepeno, u suprotnom, kada se naglo prestane, prvobitni simptomi zbog kojih ste krenuli da ih uzimate se pogoršavaju. Tu spadaju foboje, panika i generalno anksiozno-depresivni sindrom. Za razliku od sedativa, antidepresivi se uzimaju duže, od 9-12 meseci. Uzimajte ih pravilno da ne biste upali u zamke, dakle nikako na svoju ruku. Umesto toga možete i da prošetate 45 minuta minimum, to podiže nivo serotonina bolje od svakog antidepresiva", kaže dr Samardžić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.