Brojimo poslednje sate 2020, godine koja je za ceo svet sasvim sigurno bila jedna od najtežih i najizazovnijih. Korona nam je svima poremetila živote. Iako su neki od nas u najgoroj godini ovog veka doživeli i ponešto lepo, osnovali porodice, imali neke lične uspehe, možda čak i naporedovali u poslu, činjenica je da se veći deo svetske populacije sučavao sa gubicima, od finansijskih, pa do onih nenadoknadivih, odlaskom dragih ljudi...
Upravo zato su očekivanja od godine koja dolazi velika. Sada, možda više nego ikada, imamo potrebu da napravimo listu popularnih novogodišnjih rezolucija, spisak svega što bismo mogli i što želimo da popravimo i ostvarimo u budućnosti.
A da li su ovi unapred zacrtani planovi, ponekad sačinjeni i od nerealnih želja, dobri po nas, koliko nam koristi, a koliko štete nanose, za MONDO je govorila dr Aleksandra Đurić, profesor s.s. CTA u oblasti psihoterapije i 101 TA trener.
"U ljudskoj prirodi je da se nada i ako nekome spisak želja može pomoći u nadi za boljim sutra, to je u redu. Međutim, kada je spisak želja u pitanju, važna su dva aspekta, realnost očekivanja i adekvatna definicija želja. Mišljenja sam da je konstruktivnije pisati listu želja, nego listu odluka. Odluke, bez obzira što su često usmerene na ciljeve i imaju komponentu odrasle percepcije, mogu biti definisane iz ’roditeljskog ego stanja’, često sa direktivom ’pokušaću, prestaću, moram da’, a prema psihološkom pravilu, velika je verovatnoća da će se takve odluke, sabotirati. Želje i potrebe, sa druge strane, najčešće se kreiraju u saradnji sa našim unutrašnjim detetom i kao takve, kad se stave na papir osim što se konkretizuju i osveste, zapisivanje istih može pomoći i u usmeravanju psihološke energije na njihovo ostvarivanje", kaže dr Đurić.
Šta je to što ljudi najčešće stavljaju na tu čuvenu listu, za čime najviše žude?
"U praksi najčešće se pišu novogodišnje odluke vezane za sferu zdravlja, ljubavi, posla, međuljudskih odnosa. U radu težim da razlučimo šta su odluke koje polaze iz naloga da osoba nešto ’treba’, ’mora’, a šta bi bile želje iz autentičnog dela ličnosti, veoma je važno probuditi kreativni i motivacioni deo ličnosti čije energija polazi iz unutrašnjeg deteta osobe. Kada se to razdvoji, onda pristupamo tom spisku želja uz uključenost odrasle percepcije realnosti u ’sada-i-ovde’, razmatramo realnu ostvarivost, vremenski okvir, sigurnost, i socijalni kontekst (kada je ostvarivost želja u pitanju), kako bi se dekonstruisale dečije fantazije i visoka očekivanja i kako bi se selektovale realno ostvarive želje za naredni period od godinu dana."
Da li novogodišnje rezolucije pomažu u jačanju samopouzdanja? I šta ako se planovi i želje izjalove? Da li je šteta veća nego korist?
"Nisam sigurna koliko spisak želja doprinosi razvoju samopouzdanja, ali budi nadu, koja može osobu da pokrene i usmeri na aktivnost ka realizaciji. Međutim, ’mač sa dve oštrice’ je i razočaranje koje može da nastupi ukoliko se želje ne realizuju. Uzmimo za primer da su želje definisane iz autentičnog dela ličnosti, uz probuđenu motivaciju i uz saradnju ’odraslog ego stanja’, sa realnom verovatnoćom ostvarivosti u vremenskom i socijalnom kontekstu i dalje ostaje deo same realizacije. Neophodno je raditi i na promeni starih obrazaca, koji možda više nisu efikasni. Potreban je i taj deo lične promene. Teško da je moguće ostvariti nove rezultate, sa obrascima mišljenja, ponašanja i osećanja, koji možda više nisu efikasni u ’sada-i-ovde’. U spisak želja treba uključiti i taj deo koji se odnosi na ličnu promenu", objašnjava psihoterapeut.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.