Sindrom hroničnog umora je ozbiljna bolest, a ne stanje, koje najčešće pogađa mlade. Problem sa dijagnostikom i daljim lečenjem leži u činjenici da ni lekari o ovoj bolesti ne znaju dovoljno, a pacijenti je pripišu stresu, pritom ne dobijajući podršku ni poslodavca, ni porodice jer su "samo umorni".
Kardiolog i specijalista interne medicine prof. dr Branislav Milovanović, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Udruženja za neurokardiologiju i šef Neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa", rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da veliku opasnost predstavljaju i neredovne kontrole srca i drugih hroničnih oboljenja kao što je dijabetes, naročito u doba korone.
Koliko je opasno i teško to što se srčani i plućni bolesnici nisu kontrolisali?
"Moram da kažem, kao internista i profesor, da je kontrola veoma važna kod hroničnih bolesti kao što su visok pritisak i dijabetes. Nadam se da ćemo uspeti da pobedimo pandemiju i da ćemo moći da pratimo baš ovu grupu pacijenata, povećana je i smrtnost, pravi rezultati će nastati tek kada se uključimo u ovu borbu. Vakcinacija mora biti forsirana, naša zemlja je obavlja efikasno i što je pre završimo, pre ćemo imati vremena za hronične pacijente", rekao je on.
Koje sve posledice ima hronični umor i kako da ga razlikujemo od toga kada smo "samo" umorni jer smo neispavani?
"Imate umor kada ste neispavani, rešava se spavanjem. Imate i sagorevanje, a onda i bolest sindrom hroničnog umora, priznala ju je SZO prošle godine. Postvirusni sindrom umora je ozbiljna bolest, koja se pojavljuje posle kovid infekcije, ona je bolest, ne stanje, smatra se da je u rangu onkoloških bolesti i HIV-a po težini simptoma. Kada imate produženi kovid, to je ulazak u taj sindrom. Oboljenje, veoma ozbiljno i pre pandemije. Ekskluzivno bih rekao informaciju iz Hrvatske, 12. maj je dan svesti o ovoj bolesti, Evropski parlament je doneo rezoluciju da se nađu specijalni fondovi za istraživanje pandemije tog sindroma, to je bolest koja vodi u invaliditet i to najčešće kod mladih osoba", rekao je on.
Simptomi su brojni, variraju od glavobolje, preko problema s varenjem i žmaraca u mišićima, do anksioznosti koja je izuzetno rasprostranjena.
"Ako ste imali hroničnu virusnu infekciju, kao što je kovid, zamaranje traje više od šest meseci. Ako ste i dalje umorni, ako su vam simptomi lako umaranje, kognitivni poremećaji, ne možete da pamtite, nervozni ste, anksiozni ste što se dešava u 80 odsto slučajeva, mravinjanje, ustanete pa počne da vam se vrti u glavi. Pa glavobolje, bolovi u mišićima i problemi sa varenjem. Mnogi dobiju sindrom iritabilnog creva", rekao je on.
Bolest izaziva invaliditet, upozorava on, jer mladi ljudi odjednom postaju nesposobni za rad.
"Postoje kriterijumi, to se tretira kao invaliditet jer pacijenti posle tri sata vremenom više ne mogu da rade. Ali, kada uradite celu dijagnostiku, visoko sofisticiranu, ne možete čak ni da nađete nešto specijalno. Promene su na delu autonomnog nervnog sistema, i to drastične. Ja se 20 godina time bavim i kada uradimo testiranja, mi tačno vidimo izrazito veliko oštećenje u karotidama koje regulišu pritisak. Puls varira, srce mora da se kontroliše često. Problem je što nema mnogo laboratorija, postoji u KC 'Bežanijska kosa', mi smo pre 15 godina prvi napravili regionalni centar", rekao je on.
Odmora od hroničnog umora nema, najveća je greška kada ljudi misle da će se time "izlečiti".
"To je najveća zabluda, ovo nije običan umor već ozbiljna bolest. Posle šest meseci ako imate simptome, imate promene na mitohondrijama, vi imate ozbiljan invaliditet. Pacijent ode kod psihijatra i ne shvati da je anksioznost simptom, a ne psihološki problem. Lečenje je kao umetnost, specijalni lekovi su to, vitamini, minerali, dešavaju se i metabolički problemi, depresija... Lečenje može trajati dugo, hroničan je invaliditet ako se problem ne reši za šest meseci. To je ogroman problem, ni doktori u svetu nisu dovoljno upoznati s time jer ga nismo izučavali na fakultetima", rekao je dr Milovanović.
Za povratak u normalu potrebno je i do dve godine!
"Ako ste preležali kovid, kao što ja jesam, priča nije gotova. Morate intenzivno da uzimate antioksidanse, da se pratite šest meseci, da ne uđete u taj sindrom. Neko moje iskustvo, uz terapiju, treba nam sedam meseci do dve godine da se vratite u normalno funkcionisanje", rekao je on.
Kome da se obrate ljudi koji misle da imaju ovaj problem?
"Obično odete kod svog lekara opšte prakse, sa nesvesticom, pritiskom, pa kod kardiologa, neurologa... Treba uraditi dijagnostiku kod tih specijalista, pa testiranje autonomnog nervnog sistema, gde će se videti drastične promene. U praksi, i mnoge kolege nisu upoznate sa tim problemima, mi imamo projekat kojim želim da se pohvalim, naš projekat koji koristi i veštačku inteligenciju prošao je recenziju stranaca, mi se bavimo analizom tih signala, prvi u svetu smo analizirali pacijente sa kovidom u prvih 15 dana. Upravo smo autonomni nervni sistem analizirali i došli do neverovatnih podataka, objavljeni su u časopisu 'Entropija'. Sada je to hit u svetu, svi ga preuzimaju, pronašli smo signale kojih kod drugih bolesti nema. Specifični su za tu bolest, postoji signal koji smo nazvali 'sindrom mercedesa', kod težih pacijenata, kojima je potrebno multidisciplinarno lečenje. Imaćemo podatke i onih koji su preležali kovid i uporedićemo ih kako bismo videli šta uvodi pacijente u ovaj sindrom. Ne ulaze stariji, to je ključno, mlađi ulaze u taj sindrom, imaju ogromne probleme a oni ne dobijaju razumevanje, ni od poslodavca ni od porodice", rekao je dr Milovanović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.