Potražnja za suplementima, a naročito vitaminom D, drastično je porasla za vreme pandemije. Zašto uzimanje biljnih preparata nije tako jednostavno, kako su naši preci na zdrav način spremali hranu i zašto "vitamini nisu bombone", za MONDO je objasnio doktor Slobodan Dunjić.
"Biljni preparati i suplementi ne mogu da se uzimaju na svoju ruku samo zato što su na prirodnoj bazi. I nafta je prirodna, i zmijski otrov takođe, ali to ne znači da su dobri za nas. Ne postoji šema uzimanja ni za jedan suplement, već sve mora da se odredi prema svakoj osobi posebno", kaže dr Slobodan Dunjić.
OD MANJKA VITAMINA D, IMAMO 10 GODINA DA ZAUSTAVIMO BOLEST
Iako je vitamin D jedan od glavnih uzročnika pada imuniteta, moramo najpre da uradimo laboratoriju da bismo znali u kojoj količini ga imamo, tvrdi Dunjić.
"Kada vidimo da imamo manjak, to ne znači da treba da ga pijemo, već da treba da krenemo u dijagnostiku. Moramo da nađemo slabu tačku u organizmu koja je dovela do manjka vitamina D, koji je samo posledica i signal da naš organizam gubi bitku. Imamo pet do 10 godina da zaustavimo problem dok ne dobijemo autoimuno oboljenje", kaže dr Slobodan Dunjić.
VIŠAK VITAMINA D TAKOĐE STVARA PROBLEM
U skladu sa nalazima i savetom lekara treba da uradimo ultrazvuk, laboratoriju i dijagnostiku i da vidimo gde u organizmu je problem, kaže Dunjić.
"Ako ga dobijamo od sunca, moramo da znamo da će zaštitni faktor veći od 30 da blokira ovaj vitamin, isto kao što će ga sa kože sprati svaki sapun ili kupka. Zato se nakon sunčanja treba tuširati samo vodom nekoliko dana. Osim toga, ipak moramo da znamo da je šteta kada je vitamina D u organizmu previše, ista kao i da ga je premalo. Višak vitamina može da stvori kamen u bubregu ili da ubrza razvoj kancera, kod onih koji su oboleli", tvrdi Dunjić.
SEME BUNDEVE JE BOLJE OD SUPLEMENTA
Zbog svega toga, naš sagovornik kaže da bi suplementi trebalo da se uzmijaju isključivo po preporuci lekara koji su završili naturopatiju i holističku medicinu. Time moraju da se bave isključivo doktori, koji imaju specijalizaciju i znaju optimalne i toksične doze suplemenata.
"Važno je da ih ne uzimamo na svoju ruku. Ne možemo da zabranimo kupovinu, ali možemo da se edukujemo. Često ljudi kažu, imaju odllični preparati i suplementi na bazi semena bundeve. Ne znaju da su naši stari su jeli seme bundeve oduvek, što je bolje nego preparat", kaže naš sagovornik.
RUČAK SE KUVAO CEO DAN, A NE 15 MINUTA
Prema rečima dr Dunjića, tradicionalna srpska hrana je dobra, meso nije nezdravo, ali mesne prerađevine jesu.
"Naše majke i babe su stavljale šerpu na kraj šporeta na laganoj vatri i odlazile na njivu. Hrana se krčkala polako, a ne kao sada, da sve bude gotovo za 15 minuta i da se sprema na visokim temperaturama, koje uništavaju aktivne supstance i sve što je dobro u hrani. Naši preci i mi odrasli smo na masti i hlebu. Niko nije imao intoleranciju na gluten i mleko, a sada imamo 15.000 dece sa celijakijom", kaže Dunjić.
Prema njegovim rečima, savremeni način života nam blokira pankreas i jetru, koji ne funkcionišu dobro.
"Kada jedemo, nama se spava, umesto da imamo mnogo energije. U svemu tome ima i dosta stresa. To se vidi po narodima koji ne jedu svinjetinu i ne piju alkohol, ali imaju velike masnoće u jetri. Znači, stres je često glavni okidač", kaže doktor.