Doktorka Tatjana Milenković sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" objašnjava da je odlaganje odlaska lekaru kontraproduktivno i može da ima nesagledivo loše posledice po dete, jer se metabolički poremećaji koji odlikuju dijabetes neminovno produbljuju i povećava se rizik od razvoja dijabetesne ketoacidoze i fatalnog ishoda.
"Zvanični podaci koje imamo, i pre perioda epidemije, su već dovoljno zabrinjavajući. U našoj zemlji svako treće dete, što je (35,7 odsto) sa novootkrivenim dijabetesom melitusom tipa 1 se prima u bolnicu u stanju ketoacidoze, a u uzrastu ispod 5 godina taj procenat je čak 48,7 odsto, što je poražavajuće. Ono što još više zabrinjava je činjenica da visok procenat dece dolazi u stanju teške ketoacidoze”, upozorava dečiji endokrinolog doktorka Milenković.
Dijabetesna ketoacidoza spada u akutne komplikacije dijabetesa i smatra se hitnim stanjem u endokrinologiji. Dete ima tegobe u vidu mučnine i povraćanja, bolova u trbuhu i pogoršanja opšteg stanja. Dolazi do progresivnog poremećaja svesti, a u najtežim stanjima nastupa koma i fatalni ishod.
Prema podacima Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta svako dete sa novootkrivenim dijabetesom u Srbiji je, bez odlaganja, odmah primljeno u bolnicu i dobilo je kompletnu zdravstvenu zaštitu. Deca koja su bila zaražena koronavirusom su primana u kovid bolnice i lečena su u konsultaciji sa pedijatrijskim endokrinologom.
Doktorka Tatjana Milenković kaže da usled žestokih simptoma ove bolesti, klinička slika može ličiti i na pucanje slepog creva.
"Dete često ima "tvrd" i bolan trbuh. Ovo teško stanje se leči u jedinicama intenzivne terapije i nege, i zahteva intravensku primenu rastvora elektrolita i insulina. U toku ketoacidoze se često razvija i edem mozga, što može ostaviti trajne i ozbiljne neurološke posledice, a u najgorem slučaju može doći i do smrti. Stoga treba učiniti sve da do dijabetesne ketoacidoze uopšte ne dođe, ako je moguće nikada u životu osobe sa dijabetesom”, naglašava doktorka.
Endokrinolozi naglašavaju da, za sada, ne možemo da sprečimo pojavu dijabetesa tipa 1 kod dece, ali možemo da izbegnemo ketoacidozu. Veoma je važno da svi koji su u kontaktu sa decom: roditelji, bake i deke, vaspitači u vrtićima, učitelji i nastavnici u školama, kao i treneri u sportskim klubovima, misle na šećernu bolest i hitno pošalju dete lekaruako pije puno tečnosti, puno mokri i gubi u telesnoj masi.
"Dete koje je prestalo da mokri noću, počinje ponovo da se umokrava. Veliko dete je umorno, razdražljivo, žali se da mu se suše usta i pije puno tečnosti. Tegobe mogu biti različite i nespecifične, ponekad blage. Često se prevelik unos tečnosti pripisuje vrućini u toku letnjih meseci ili intenzivnoj fizičkoj aktivnosti ako je dete sportista i trenira. Međutim, merenje glikemije iz krvi iz prsta je danas apsolutno svima dostupno i lako se radi, tako da uvek kad se posumnja na dijabetes treba odrediti nivo šećera u krvi i uraditi pregled urina”, kaže doktorka Milenković.
U Srbiji je u periodu od 2000. do 2017. godine, u uzrastu dece 0 - 14 godina, registrovan godišnji porast novoobolelih od čak 5,9 odsto.
Prema podacima za 2019. godinu, na svako 100. dete dolazi jedno dete sa dijabetesom tipa 1. U Srbiji trenutno ima nešto više od 1.750 dece sa dijabetesom, a broj obolelih na 100.000 stanovnika iznosi 135/100.000, što našu zemlju svrstava u one sa visokom učestalošću dijabetesa kod dece.
"Deca sa dijabetesom u našoj zemlji dobijaju modernu terapiju, kao i u većini razvijenih zemalja. Ona mogu da imaju kvalitetan život, da budu vrlo uspešna u školi, sportu, glumi i praktično svakoj aktivnosti kojom žele da se bave. Dijabetes je bolest koja traži red, rad i disciplinu, pa ako se ti uslovi zadovolje rezultati neće izostati”, poručuje doktorka Tatjana Milenković i napominje da su kontrolni pregledi dece neophodni i preporučuje roditeljima da se vakcinišu kako bi smanjili rizik od zaraze koronavirusom prilikom dovođenja deteta kod lekara.
(MONDO/Novosti)