Izvršni direktor Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom ljudi koji žive sa HIV virusom ili AIDS-om, Vladimir Antić, gostovao je u Jutarnjem programu Prve i razbio mitove vezane za prenošenje virusa.
Antić je nabrojao i koliko je slučajeva u Srbiji, koliko smrtnih ishoda i kako nas slaba informisanost usporava na putu ka iskorenjenju ove epidemije. U Srbiji je na HIV pozitivna i beba od 15 meseci, a to je moglo da bude sprečeno na jednostavan način, rekao je on.
"U Srbiji, mi od početka epidemije 1985. godine, zaključno sa jučerašnjim danom imali 4.317 potvrđeno prisustvo virusa. Od toga, 1.189 umrlo je direktno od side, a 136 od druge bolesti, zvanično u Srbiji oko 2.992 osobe žive sa HIV virusom. Prošle godine bilo je manje testiranja, imali smo samo 55 otkrivenih pozitivnih, a ove godine već imamo 120 potvrđeno pozitivnih od kojih je 34 u stadijumu AIDS-a", rekao je on.
Ljudi misle da nemaju razloga za brigu, ili ne žele da se testiraju da ih ne bi "neko video" tamo. Boje se stigmatizacije i veruju u stare priče o tome da je HIV smrtna presuda, a u pitanju je hronična bolest s kojom se čak i u Srbiji živi, jer postoji efikasna terapija koju pokriva osiguranje.
"Oko 50 odsto dijagnostikovanih slučajeva kod nas, novih, već je u AIDS stadijumu. To znači da se kasno javljamo na testiranje. Postoje i bojazan, i nedovoljna informisanost. Ljudi misle da je to bauk, da nisu imali rizičan seksualni odnos...
"U Srbiji ljudi i dalje umiru od AIDS-a. Ove godine je umrlo deset pozitivnih, od kojih sedmoro od AIDS-a a troje pozitivnih od drugih bolesti. U Evropi je taj broj ispod deset ljudi godišnje i želeli bismo da i kod nas bude tako", rekao je on.
Antić je podvukao da testiranje ne košta ni dinara, možete ga uraditi svuda i ne morate da ponesete ni identifikacioni dokument. Ne morate čak ni da kažete ime i prezime.
"Rutinska testiranja su dobrovoljna, anonimna i besplatna, možete ih uraditi u bilo kojoj zdravstvenoj organizaciji ili udruženju za borbu protiv HIV-a. Bez identifikacionog dokumenta, bez jednog dinara, bez imena i prezimena. Test i savetovanje traju ukupno deset minuta", rekao je on.
"Mnogi misle da će, ako im postave dijagnozu, sutra da završe svoj život, što nije tako, a boje se i stigmatizacije i diskriminacije. Situacija kod nas bolja je nego ranije, ali se i dalje beleže zabrinjavajući slučajevi da su HIV pozitivni pacijenti stigmatizovani u zdravstvenim ustanovama. Nemamo svest ni kod zdravstvenih radnika da neće dobiti virus rukovanjem, poljupcem, kupanjem u istom bazenu", rekao je on.
Samo su tri načina na koja se HIV virus prenosi - nezaštićenim seksualnim odnosom, sa majke na dete i korišćenjem zajedničkog pribora kod intravenozne primene lekova ili droge. I to samo u slučaju da je "druga" osoba zaražena, a da ne uzima terapiju.
"Ako je osoba HIV pozitivna i uzima terapiju koja deluje kako treba, ta osoba ne može da prenese HIV. Ni partneru, ni potomstvu, jer je PCR test negativan", rekao je on.
Nažalost, u Srbiji je trenutno beba od 15 meseci zaražena HIV-om. Majci nije urađen test koji se inače preporučuje trudnicama.
"Mi smo zabeležili slučaj da je sa majke na dete prenet HIV virus, to ne sme da se dešava. Imamo bebu od 15 meseci koja je HIV pozitivna jer majka nije otkrila na vreme svoj status. A postoji preporuka u stručnim vodičima da je obaveza ginekologa da preporuči trudnici testiranje. Onda dobije terapiju, primenjuju se mere na porođaju i dete može da bude rođeno potpuno zdravo. Ta odgovornost je na majci, ginekologu i celom društvu", rekao je Antić.
"HIV pozitivni ljudi su uspešni sportisti, umetnici, direktori, odgovorne majke... Što pre prihvatimo da je ovo hronično oboljenje, ti ljudi neće morati više da se kriju", rekao je Antić i dodao da je ideja da edukacijom i radom, na globalnom nivou, epidemija HIV-a bude zaustavljena do 2030. godine.
(MONDO)