Svi znamo da je smeđi pirinač bolji za vas od belog pirinča, a hleb od celog pšeničnog zrna je zdraviji od belog hleba, ali da li se ovaj obrazac odnosi i na šećer?
Često se kaže da je smeđi šećer zdravija opcija od belog šećera. Ali to možete pripisati pametnom marketingu ili običnoj i jednostavnoj iluziji. U stvarnosti, smeđi šećer je najčešće običan šećer koji postaje smeđi ponovnim uvođenjem melase. Melasa predstavlja gustu tečnost, tamno sive boje i slatkog ukusa. Dobija se tokom prerade šećerne trske ili šećerne repe, na osnovu čega nastaje šećer. Obično se melasa odvaja i uklanja kada se šećer stvara iz šećerne trske, piše Njujork tajms.
U nekim slučajevima, smeđi šećer - posebno kada se naziva "sirovi šećer" - je samo šećer koji nije u potpunosti rafinisan. Ali dosta često proizvođači više vole da ponovo uvode melasu u fini beli šećer stvarajući mešavinu sa oko 5 do 10 procenata melase jer im to omogućava da bolje kontrolišu boju i veličinu kristala u finalnom proizvodu.
Dakle, dve vrste šećera su nutritivno veoma slične.
"U smeđem šećeru je nešto manje kalorija ali je zapravo ta razlika minimalna. Dok 100 grama belog šećera pruža 387 kalorija, ista količina smeđeg šećera sadrži 380 kalorija", objasnio je dr Džoš Eks, nutricionista Medicinskog centra u Nešvilu.
Zbog sadržaja melase, smeđi šećer sadrži određene minerale, pre svega kalcijum, kalijum, gvožđe i magnezijum (beli šećer ne sadrži nijedan od ovih). Ali pošto su ovi minerali prisutni u samo malim količinama, nema prave zdravstvene koristi od upotrebe smeđeg šećera. Prave razlike između njih su ukus i efekti na peciva.
Stručnjaci kažu da šećer ne bi trebalo da prelazi pet odsto ukupne energije odnosno kalorija koje unosite dnevno. To znači, ako ste stariji od 11 godina, ne treba da unosite više od 30 grama šećera dnevno, što je otprilike 7,5 kašicica ili sedam kocki šecera.
Zaključak - bilo da je u pitanju beli ili smeđi šećer, što se zdravstvenog dela tiče - potpuno je svejedno. Količina je ta koja je najbitnija.
(MONDO)