Zašto oni koji imaju povišen holesterol izbegavaju meso, i šta bi zapravo trebalo da izbace iz ishrane? Da li je baš meso krivac za fatalna stanja poput šloga i infarkta i koji su njihovi najveći izazivači?
Na ova pitanja odgovorio je u jutarnjem programu na TV Prva, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti kardiolog dr Nebojša Tasić.
Kardiolog je ukazao da savremeni način života doveo do brojnih loših navika, što se može posebno videti u ishrani. U nedostatku vremena, pa i sredstava, pribegavamo jednostavnijim i jeftinijim jelovnicama, preterujemo u testu, brzoj hrani koja je puna masnoća...
"Bombardovani smo reklamama gde nam se servira određena hrana kao zdrava, uloga nas kardiologa i nutricionista jeste da pronađemo balans, da objasnimo šta je zdravo i dobro za ljudski organizam, a šta nije", kaže dr Tasić i dodaje:
"Ljudi idu linijom manjeg otpora, pekara, brza hrana... To je tipično za brz način života. Moramo da promenimo mozak u smislu da kreiramo drugačije mišljenje", apeluje.
Kada govorimo o zdravoj ishrani, da li je ona univerzalna za svakog? Mnogi praktikuju određene francuske, mediteranske dijete, jelovnike koji se u svetu promovišu kao zdravi...
"Najvažnije kod ishrane jeste personalizovana dijeta. Nisu navike u ishrani u Francuskoj, Italiji, Indiji, Kini, itd, iste. Svako ima svoju vrstu konceptualne ishrane, ali mi moramo na našem balkanskom području, gde na primer volimo ćevape, da taj popularn tip ishrane prilagodimo svakom pojedincu. Mora se imati i u vidu da je neko u većem riziku za pojavu kancera, neko za infarkt miokarda."
Meso na "crnoj listi"
Meso je poslednjih decenija na "crnoj listi", kad je reč o zdravim namirnicama, a posebno crveno meso. Šta je istina, da li je ono zaista toliko štetno i koje su moguće posledice po zdravlje?
"Po meni je meso veoma važno za ishranu. Činjenica je da možemo bez mesa, ali balansirana ishrana, u smislu mesa, biljaka, vlakana, voća, povrća... To je najvažnije, da se napravi taj balans", kaže kardiolog Tasić i otkriva koja vrsta mesa se pokazala kao najštetnija.
"Studija koja sprovedena nad 1,4 miliona ljudi koji su prćeni 30 godina, pokazala je na velikom broju ljudi da crveno meso, odnosno način na koji je spremano utiče na razvoj bolesti.Prženo meso apsolutno se pokazalo da povećava rizik za infarkt i šlog. I to u veoma značajnom procentu. Otprilike na 50 g prženog mesa se za 9 odsto povećava rizik od pojave infarkta i šloga", upozorio je dr Tasić.
Na koji način prženo meso škodi zdravlju i da li postoji neki način koji je manje opasan?
"Pa ako se 'baci' nakratko da se isprži, ne da se dugo zagreva i da gori da bude crno", objašnjava kardiolog. "Crveno meso je veoma važno za određene ljude, za krvnu sliku, imuni sistem, tako da ne treba da ga se odreknemo u potpunosti. Ako je srednje pečeno, tako već može", kaže dr Tasić a razbija i mit o naomiljenijem specijalitetu u Srbiji - ćevapima!
Da li ih treba jesti ili su pogubni po naše zdravlje, doktor kaže:
"Tešlo je reći, jer ko ih ne voli... Da, mogu da se jedu ali umereno, ne svakog dana, ne često... Duša mora da bude zadovoljena kao i telo. Zdravlje sje pre svega fzičko, psihičko i socijalno blagostanje", napominje kardiolg.
Sve ovo je u direktnoj vezi sa holesterolom, koji je po mišljenju stručnjaka krivac broj jedan za teške bolesti, prvenstveno kardiovasklarnog tipa.
"Holesterol je jedan od osnovnih razloga nastanka infarkta i šloga. Kako? Hrana koju jedemo i lipidi koje unosimo, ako su neadekvatni, oni se ugrađuju u zid krvnog suda i stvaraju masne naslage koje ga sužavaju. Ako krvni sudovi puknu, dolazi do infarkta i šloga. Veoma je jednostavno. I taj proces počinje od 17, 18. godine života", objašanjava kardiolog koji kaže da je to 'borba' za ceo život, a da je rešenje da se kod svakog ponaosob, a posebno kod onih koji su ugroženi, kreira adekvatan plan ishrane.
MONDO