U ovim prolećnim danima s promenljivim vremenom i zubatim suncem, ali i listanjem prirode, raste broj obolelih od prehlada, virusnih infekcija, pa i alergije koji zbog zapušenja nosa posežu za kapima ili sprejevima kako bi olakšali disanje. Lekari, međutim, upozoravaju da sa upotrebom ovih preparata treba biti veoma oprezan i koristiti ih najviše pet do sedam dana, jer se u suprotnom vrlo lako može steći navika, a neretko i zavisnost, sa ozbiljnim posledicama.
Horor priča
Na uputstvima za kapi ili sprej za nos piše da ne bi smeli da se koriste više od pet do sedam dana. Čitateljka Kurira J. M. ispričala je kako se našla u horor priči zavisnosti jer nije slušala savete lekara i farmaceuta.
"Tokom jedne prehlade sam po savetu lekara uzela sprej za nos i antibiotik. Rečeno mi je koliko dugo šta smem da koristim. Ispila sam antibiotik po uputstvu, ali sam s kapima nastavila. Stalno sam imala osećaj da ne mogu da dišem. Sada ih koristim već dve i po godine. Kad nemam po jednu bočicu u autu, torbici, kancelariji, pored kreveta - hvata me panika. Nedavno sam bila kod lekara, rečeno mi je da mi je sluznica nosa uništena i da moram da prestanem da ih koristim. Ipak, još nisam spremna da se skinem s njih", rekla je ona.
Da zavisnost od kapi i sprejeva za nos nije mit, potvrđuje i prof. dr Jovica Milovanović, specijalista otorinolaringologije s Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju i zamenik direktora UKCS.
Kako on kaže, ideja je da se kapi i sprejevi za nos po uputstvu koriste pet do sedam dana najduže i navodi da pacijenti najmanje slušaju uputstva za ove lekove!
"Pacijenti antibiotike piju onako kako im lekar kaže, ali sa sprejevima i kapima često ne poštuju pravila. Kad su prehlađeni, kupuju ih i na svoju ruku. Kad se desi da njihov problem s disanjem ne bude rešen posle pet do sedam dana, imaju potrebu da nastave. Glavni problem je u činjenici da nekad ne mogu da reše nedostatak vazduha jer možda za to nije kriva prehlada, već kriva nosna pregrada, alergijski rinitis koji dugo traje dok cvetaju korovi i ambrozija i slično", kaže i objašnjava kako ovi preparati nepovoljno utiču na one koji ih prekomerno koriste.
Začarani krug
"Ti preparati vrše jaku vazokonstrikciju (sužavanje) krvnih sudova koji prolaze kroz sluznicu nosa i hrane je. Prilikom stavljanja kapi za nos ti krvni sudovi se smanjuju pet do 10 puta", navodi dr Milovanović. Objašnjava da kad se pacijent zbog predugog korišćenja navikne na ovaj preparat, po prestanku korišćenja ima osećaj da i dalje ne može da diše normalno, jer se krvni sudovi vrate u normalu.
"Tada pacijenti ulaze u začarani krug, postaju zavisni od kapi, uvek pored sebe moraju imati bočicu jer su u panici kako će disati ako je nemaju", kaže on i dodaje da se za pomoć lekaru obraćaju tek kad prestanu da osećaju mirise.
"Savet pacijentima je da se obrate lekaru, uvažavaju činjenice da ne koriste kapi duže, kao i da oni sa alergijama ne uzimaju kapi na svoju ruku, jer imamo adekvatne sprejeve za dugotrajno korišćenje koji ne izazivaju zavisnost. Oni koji su već zavisnici od kapi za nos moraju da se od njih odviknu adekvatnom terapijom. Potrebni su im drugi medikamenti, i prilikom prilagođavanja na to se polako skroz od njih odvikavaju", objasnio je dr Milovanović.
Kako je dodao, komplikacija nesavesnog korišćenja kapi je takozvani rebond efekat, kad pacijent sve teže diše, kad mu je uništena sluznica nosa i nema adekvatnog kretanja vazduha.
"Posledice su rinogene glavobolje zbog neadekvatnog disanja na nos", zaključio je on.
MONDO/Kurir