Iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj stižu alarmantni podaci - sve je više zavisnika od kocke koji traže pomoć i to je najčešći oblik bolesti zavisnosti u Srbiji, češći nego narkomanija!
U periodu od septembra 2021. do januara 2022. godine, za 30 odsto je povećan priliv pacijenata u odnosu na raniji period, tačnije takav skok nije zabeležen od 2010, kada je započet program lečenja patološke zavisnosti od kockanja.
Dr Milica Repac, psihijatar i rukovodilac odseka Centra za nehemijske zavisnosti je gostujući na Kurir televiziji odgovorila na pitanje zašto je povećan prilik ljudi sa problemom patološkog kockanja.
"Pa mi ne možemo da znamo tačno zbog čega. Mislimo da je to jer smo stagnirali u radu, ali da su uslovi u kojima smo živeli zbog pandemije doveli do povećanja ljudi koji su razvili problem patološkog kockanja", istakla je Repac.
Doktorka je navela koji su sve prvi simptomi ove bolesti.
"Kockanje je kod nas legalna radnja. Ljudi kockaju da bi iskoristili neko svoje slobodno vreme. Svako od nas zna ljude u svom okruženju koji vole na takvim mestima da provedu vreme i da se zabave. Jako je važno da se napravi ta neka granica. Ljudi kod nas dolaze jako kasno, u periodima kada ’kuća već gori’. Retko ko dođe kada primeti prve simptome bolesti. Prvi simptomi su kada osoba provede više vremena nego što je računala ili potroši više para od onoga što je izdvojila za tu zabavu. Ako je ta persona potrošila neki novac koji je bio u šteku i planiran za nešto drugo. Ako neko primeti da je nervozan jer tog dana nije otišao u kladionicu, to su neki prvi znaci. Nama dolaze ljudi koji su već u velikim dugovima, kada je došlo do urušavanja porodice i tada je već kasno. Ljudi su tu već oko deset godina u problemu", rekla je Repac.
Dr. Olivera Sbutega Filipović, psihijatar, istakla je šta je osobi koja krizira od kockanja zapravo potrebno.
"To je ta žudnja za dobitkom. Sve vrste zavisnosti funkcionišu po principu nagrade. Čovek radi nešto što mu prija da bi se osetio dobro. Ono što rade sve psihoaktivne supstance, ali i kocka, oslobađaju dopamin konkretno samo što rade brže i zato se osećamo zadovoljnije. Kao i svaka druga zavisnost to prelazi u potrebu. Kada se dođe do dugova, kockanje se nastavlja kako bi se izašlo iz problema. Mada to se uglavnom ne dešava i problem postaje sve veći", rekla je Filipović.
Dr Sbutega Filipović je istakla da su različiti profili ličnosti patoloških kockara, što govori da niko nije pošteđen jednom kada se uplete u to.
"Najmlađi pacijent ima 16 godina. Iako zakon i norme ne dozvoljavaju da se oni kockaju, oni ipak pronalaze načine za to. To su različiti ekonomski statusi, starosni, kao i obrazovni statusi. To nam sve govori da niko od ove bolesti nije zaštićen. Primećujemo porast mladih i povećan je broj ljudi između 30-40 godina koji su u bračnim zajednicama sa malom decom. Nedeljno dolaze od tri do pet porodica", rekla je Filipović.
(MONDO/Kurir)